Najmlađa pacijentkinja koju smo lečili, nakon što je preživela moždani udar, imala je samo 19 godina, što dovoljno govori o tome koliko su se faktori rizika, među kojima su način života i posledice kovida, umnožili, a izloženi su im nažalost, masovno mladi ljudi, priča za Nova.rs dr Dejan Munjiza, kardiolog i specijalista za prevenciju, dijagnostiku i lečenje moždanog udara i njegovih posledica u Bolnici „Sveti Sava“ u Beogradu. Naime, prema poslednjim podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, godišnje više od 25.000 osoba u našoj zemlji doživi šlog, a ono što posebno zabrinjava lekare je što se starosna granica ubrzano pomera i među pacijentima su sve češće mlađi od 60, pa i od 40 godina.
“Upotreba narkotika, nedostatak sna, svakodnevno korišćenje digitalnih uređaja po nekoliko sati, provociraju poremećaje bioritma, uznemiravaju organizam i pojačavaju faktore rizika za dobijanje moždanog udara. Na sve to dodatno utiče i kovid, koji za posledicu često ima zgrušavanje krvi, što dovodi do tromba i tako do šloga”, objašnjava dr Munjiza.
Do pre 20 godina faktori rizika za dobijanje šloga bile su pre svega godine, iznad 65, potom visok holesterol, tempo života, stres.
“Danas, nažalost, godine nemaju mnogo veze sa rizicima. Kada sam pre dve decenije počeo da se bavim ovim poslom, retko koji pacijent je bio mlađi od 65 godina. Sada je uobičajeno da imamo pacijente koji imaju i oko 40 godina, a imali su šlog. Mladi ljudi, u dvadesetim, tridesetim, četrdesetim, izloženi su stresnom načinu života, uz koji idu digitalni uređaji koji povećavaju rizik od udara, kao i stalan nedostatak sna. Ljudi danas ne spavaju ni upola dovoljno koliko je njihovom organizmu potrebno. Nažalost, pored svega navedenog, ne čudi što je naša najmlađa pacijentkinja sa moždanim udarom, imala samo 19 godina, što je veoma zabrinjavajuće i što vas pomeri sa mesta”, naglašava dr Munjiza.
U Bolnici “Sveti Sava” tokom godine bude primljeno i lečeno oko 5.000 pacijenata sa moždanim udarima, a prema poslednjim podacima gotovo da nema pacijenta koji nije preležao neki oblik kovid infekcije. Kovid-19 prema zvaničnim istraživanjima povećava koagulaciju, zgrušavanje u krvi, dovodi do promena na krvnim sudovima i stvaranja trombova, koji mogu da zapuše krvni sud u mozgu.
