Reakcija udruženja građana „I Ja se Pitam“, povodom učestalih pretnji i pritisaka usmerenih ka medijima i novinarima

Saopštenjem za javnost danas se obratilo udruženje građana „I Ja se Pitam“ koje objavljujemo u celosti.

-Kao udruženje građana “I Ja se Pitam”, moramo da reagujemo povodom pojava koje se dešavaju u sferi odnosa medija, političkih aktera, organa vlasti i agresivnih pojedinaca, a koje se tiču pritisaka i pretnji na nezavisne medijske organizacije i pojedince.

U poslednjih godinu dana svedoci smo pritisaka na novinare u vidu tužbi u
nenormalnim iznosima zbog prenošenja vesti političkih aktera, prozivanja novinara od strane funkcionera pojedinih stranaka, a naročito stranaka na vlasti, a posebno zabrinjava pretnja smrću koja se dogodila pre nekoliko dana prema novinaru koji je izveštavao o tragediji u kojoj je jedna osoba izgubila život.
Da li smo to postali država u kojoj je ovakva tortura, kada je u pitanju informisanost građana, postala nova normalnost, a grad, u kome se u samo zadnjih mesec dana desilo jedno ubistvo, jedno samoubistvo, jedan pokušaj ubistva i jedna pretnja ubistvom od strane nasilnika bliskog vlastima, grad kriminala i korupcije.
Ovakav ritam zločina, pretnji i pritisaka ne navodi na prisustvo demokratije, a pritisci i pretnje ka medijima, nisu samo pritisak na novinare, već i na građane kojima se uskraćuju pravovremene, objektivne i istinite informacije, narušuje bezbednost i stvara atmosfera straha u svim sferama društva. U ovakvim uslovima nasilnici igraju glavne uloge, dok organi vlasti, kako izvršne, sudske, tako i zakonodavne prećutkuju i ne reaguju, da li iz straha, ili sopstvenog interesa, dok se kola lome na nedužnim građanima ponekad čak i za obične sitnice.
Udruženje građana “I Ja se Pitam”, zahteva od organa vlasti da ozbiljno shvate svoj posao i da stave bezbednost kako novinara, tako i samih građana na prvo mesto. Leskovac i Srbija ne smeju da budu zemlja nasilja, kriminala, korupcije i bahatosti, već zemlja u kojoj
Građani, a posebno novinari, moraju da se osećaju sigurni za život I egzistenciju i u kojoj će se poštovati njihova osnovna ljudska prava kako bi mogli normalno da rade svoj posao.