Svetski dan srca 29. septembra još jednom je podsetio javnost širom sveta koliko je srce važno i koliko je ranjivo. Brojke pokazuju da su kardiovaskularne bolesti i dalje najčešći uzrok smrti. Od njih umire više od 17,9 miliona ljudi širom sveta svake godine, što čini 32 odsto svih smrtnih slučajeva. U Srbiji je veoma slična situacija. Svaki drugi smrtni ishod posledica je bolesti srca i krvnih sudova, koje su ujedno i vodeći uzrok obolevanja i umiranja. U Srbiji godišnje preko 50.000 ljudi umre od posledica kardiovaskularnih bolesti.
Najčešće srčane bolesti su ishemijska bolest srca (uključujući srčani udar), poremećaji srčanog ritma, srčana insuficijencija (zatajenje srca) i bolest srčanih zalistaka, dok je među cerebrovaskularnim bolestima najčešći moždani udar. Smrt je među srčanim oboljenjima najčešće prouzrokovana srčanim udarom i zatajenjem srca, dok među cerebrovaskularnim bolestima većina smrtnih slučajeva nastaje zbog moždanog udara.
Moždani udari je treći najvažniji uzrok obolevanja i smrtnosti, kao i najčešći uzrok invaliditeta u Srbiji. Kod dve trećine bolesnika prouzrokuje invaliditet koji najčešće za posledicu ima trajnu radnu nesposobnost. Procena je da čak 46 odsto slučajeva moždanog udara nastaje u produktivnoj fazi opšte populacije, odnosno između 45. i 59. godine života. Čak 60 odsto pacijenata ostaje sa manjim ili većim posledicama šloga, dok trajno onesposobljeni za samostalan život, odnosno ljudi koji zavise isključivo od tuđe pomoći, čine ostatak ove negativne statistike.
Važan je zdrav način života
Iako nemamo u rukama čarobni štapić odnosno lek za sprečavanje smrtonosnih kardiovaskularnih bolesti, možemo odložiti početak i napredovanje kardiovaskularnih bolesti i njihovih komplikacija, smanjiti njihovu težinu te značajno produžiti život. To se može postići zdravim načinom života, pre svega smanjenjem određenih faktora rizika, kao što su visoki krvni pritisak, visoki holesterol, visoki šećer u krvi, prekomerna težina, pušenje, fizička neaktivnost i stres.
Izvor:Nedeljnik
