Nakon genocida u NDH trebalo nam je skoro 80 godina da se demografski oporavimo, rekao je Veljko Kajtazi na komemoraciji u selu Uštica kod Jasenovca
(foto Nikola Čutuk/PIXSELL)
Na memorijalnom romskom groblju u selu Uštica kod Jasenovca 2. avgusta održana je 11. po redu komemoracija romskim žrtvama samudaripena (genocida) tokom Drugog svetskog rata. Skup, kojem su prisustvovali predstavnici i izaslanici brojnih državnih institucija, Grada Zagreba, lokalnih samouprava, diplomatskog kora, antifašista i manjinskih i nevladinih organizacija, organizovao je Savez Roma u RH „Kali Sara“ u saradnji sa saborskim zastupnikom Veljkom Kajtazijem i vijećima romske nacionalne manjine.
– Na današnji dan prisećamo se svih romskih žrtava genocida na teritoriji Evrope koji su počinili nacisti i njihovi kolaboracionisti, što je rezultiralo stradanjem pola miliona Roma. Već deset godina ovde se okupljamo kako bi zaboravljene romske žrtve komemorirali na dostojan način – rekao je Kajtazi i dodao da je na području NDH izvršen najveći genocid nad romskim stanovništvom u Drugom svetskom ratu te da „ovo mesto s 21 masovnom grobnicom predstavlja najveće stratište romskog naroda u Evropi na kojem je stradalo više Roma nego i u Aušvicu“.
Prema podacima Javne ustanove spomen područja Jasenovac, stradalo je 16.173 Roma, od kojih je 5608 dece, a 4870 žena. Nad Romima je proveden sistematski progon nakon 19. maja 1942. kad je donesena odluka o njihovom zatvaranju. Tokom juna i jula Romi su hapšeni i u stočnim vagonima dovoženi u Jasenovac, a da ne bi pružali otpor, govoreno im je da ih vode u Rumuniju, istako je Kajtazi.
– Romi su tretirani s posebnom brutalnošću. Nisu beleženi pojedinačno nego po vagonima. Podijeljeni su u dvje grupe, jači muškarci za teške poslove kao što su izgradnja nasipa ili jama za grobnice, a žene, deca i bolesni brzo su prevezeni u Gradinu i pogubljeni. Logora za Rome bio je na močvarnom zemljištu, površine 60 sa 30 metara, a hrana se svodila na tanjir supe dnevno, zbog čega niko nije dugo izdržao. Štoviše, na ubistvo Roma gledalo se kao na dobro delo. Deo Roma otpremljen je u Nemačku na rad, a kako su tamo ipak bili bolji uslovi, neki od njih su i preživeli. Nakon genocida u NDH trebalo nam je skoro 80 godina da se demografski oporavimo od istrebljenja – podsetio je Kajtazi.
Romi u Hrvatskoj su se prema prošlosti odredili uređenjem spomen-groblja, gradnjom Memorijalnog centra i izgradnjom zida boli za sve poznate žrtve. Ali sve to je nedovoljno ako ovaj prostor ne budemo koristili, dodao je Kajtazi i naglasio da su on i „Kali Sara“ uz kontinuiran rad ostvarili sve što su ranije planirali.
– Organizovali smo letnu školu da se podigne nivo svesti o stradanju Roma i da povežemo mlade Rome i ostale, drugih nacionalnosti kako strah i dezinformacije ne bi doveli do zla. To je značajno i što do danas Romi doživljavaju otvorenu diskriminaciju, suočeni su s brojnim šovinizmima i jedna su od najugroženijih manjinskih grupa. Mnogi žive u uslovima nedostojnim čoveka i u ekstremnom siromaštvu. Vekovne diskriminacije Roma, otuđili su ih od većinskog stanovništva, ali i većinsko stanovništvo od Roma, što do danas uzrokuje mnoge probleme koje sistemski nastojimo premostiti – rekao je on.
Lani je „Kali Sara“ pokrenula spomenutu edukativnu letnu školu suočavanja s prošlošću sa ciljem upoznavanja mladih generacija sa stradanjima Roma od strane nacističkog režima. Polaznici škole pišu esej na temu samudaripena, a autor najboljeg dobija nagradu. Lani ju je dobila Lea Oršuš, a ove godine David Oršuš. Među zvanicama na ovogodišnjoj komemoraciji, Vladu RH predstavljala je potpredsjednica Anja Šimpraga, dok je zastupnik Boris Milošević bio u saborskoj delegaciji.
Takodje, komemoraciji je prisustvovao i bivši predsednik Republike Hrvatske Stipe Mesić.
Izvror:portalnovosti.com/ROMinfomedia
Foto naslovna: Fb Veljko Kajtazi
