Romski akademski krug obratio se RIK-u, Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i Zaštitniku građana, tražeći da se razmotre pitanja ravnopravnosti kandidata, političkog pluralizma i navoda o kupovini glasova.
Da li su svi koji su želeli da učestvuju na izborima za Nacionalni savet romske nacionalne manjine zaista imali jednake uslove da se organizuju i kandiduju? Ili su neki bili u povoljnijem položaju od drugih? Odgovore na ova pitanja zatražio je Romski akademski krug, koji se obratio nadležnim institucijama.
U dopisima Republičkoj izbornoj komisiji, Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i Zaštitniku građana otvorena su pitanja političkog pluralizma, mogućnosti kandidovanja pod ravnopravnim uslovima, ali i navoda o kupovini glasova i podrške za kandidature.
Nije reč o pitanjima koja bi smela da ostanu bez odgovora. Izbori za nacionalni savet trebalo bi da omoguće da različite ideje i predstavnici romske zajednice dobiju priliku da učestvuju, a ne da se politički prostor svodi na one koji imaju najviše uticaja ili podrške.
Romski akademski krug zatražio je da institucije razmotre ova pitanja u okviru svojih nadležnosti. Samo iznošenje sumnji, naravno, ne znači da su nepravilnosti dokazane, ali je na nadležnim organima da ih ispitaju i utvrde da li za njih postoji osnov.
Pitanje je jednostavno: da li su pravila važila jednako za sve i da li su svi zainteresovani imali stvarnu šansu da učestvuju u izbornoj trci? Odgovori na to pitanje važni su ne samo za učesnike izbora već i za poverenje Roma u institucije i način na koji biraju svoje predstavnike.
Romski akademski krug objavio je i pitanja koja je uputio institucijama, zajedno sa razlozima zbog kojih smatra da se o ovim temama mora otvoreno razgovarati.
