Projekat „HEROINE – Nasleđe emancipacije: Osnaživanje Romkinja kroz izgradnju mreža solidarnosti“, koji realizuje Etnografski institut SANU, u saradnji sa Filozofskim fakultetom Univerziteta u Beogradu i Romskim ženskim centrom „Bibija“, dobitnik je glavne nagrade (Grand Prize) u okviru prestižnog programa EU Prize for Citizen Science, koji organizuje Ars elektronika u partnerstvu sa Evropskom unijom. Projekat finansira Centar za promociju nauke u okviru Javnog poziva za građanska naučna istraživanja.
Ovo najviše priznanje dodeljuje se projektima koji kroz aktivno učešće građana donose inovativne, društveno angažovane i naučno relevantne odgovore na najsloženije izazove savremenog društva. Izbor projekta „HEROINE“ predstavlja istorijski uspeh za srpsku nauku, kao i potvrdu da se inkluzivnost i društvena angažovanost prepoznaju kao ključne vrednosti unutar evropske naučne zajednice. Nagrada će biti svečano uručena u septembru 2025. godine na Festivalu Ars elektronike u Lincu, jednom od najvažnijih svetskih događaja na raskrsnici umetnosti, nauke, tehnologije i društva.
„Posebno mi je drago što Centar za promociju nauke ima priliku da bude podrška, a samim tim i deo, ovako značajnog projekta koji spaja nauku i zajednicu, kroz novi pristup otvorenoj nauci, koji predstavljaju građanska naučna istraživanja. Centar je pre dve godine raspisao, pod kapom Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, prvi put u Republici Srbiji, poziv za finansiranje projekata građanskih naučnih istraživanja, sa ciljem podrške upravo ovakvih inicijativa koje pokazuju da nauka nije izolovana, već angažovana i duboko ukorenjena u realne probleme i potrebe zajednice. Upravo ova nagrada predstavlja još jednu potvrdu da je nauka prostor u kome svako ima pravo da učestvuje, istražuje i unapređuje zajednicu kojoj pripada“, izjavila je Danijela Vučićević, v.d. direktora Centra za promociju nauke.
O projektu HEROINE
„HEROINE“ ima za cilj osnaživanje Romkinja kroz inovativnu upotrebu participativne metodologije mapiranja zajednice, koja im omogućava da budu ne samo ispitanice, već i aktivne istraživačice i koautorke procesa. Umesto da budu predmet tumačenja, žene iz romske zajednice kroz ovaj pristup same osvetljavaju svoje životne puteve, vrednosti i doprinose društvu. Projekat obuhvata izradu publikacije i mobilne izložbe, koja će prikazati snagu i dostignuća Romkinja.
Nasleđe, vidljivost, zajedničko znanje
Metodologija koju primenjuje „HEROINE“ prevazilazi tradicionalne granice društvenih istraživanja, uvodeći model u kome lokalno znanje, iskustvo i perspektiva marginalizovanih grupa postaju ključna naučna vrednost. Mapiranje zajednice omogućava vizuelizaciju resursa, izazova i nematerijalnog kulturnog nasleđa – sa posebnim osvrtom na nasleđe ženskog aktivizma i prakse solidarnosti. Ovakav pristup doprinosi razvoju socijalne kohezije i naučne kulture, a žene iz romske zajednice postavlja u sam centar procesa emancipacije i javnog prepoznavanja. Projekat se zalaže za nove puteve razumevanja savremenih vizija nematerijalnog kulturnog nasleđa i naglašava značaj njegovog mesta u životu zajednica, održavajući prakse živim. Ulaskom u polje savremene relevantnosti nasleđa, rezultati projekta donose snažan doprinos međunarodnoj debati o tome šta se danas može smatrati nasleđem i kako se ono prepoznaje i vrednuje u različitim lokalnim kontekstima.
Ko stoji iza projekta?
Projekat sprovodi tim od devet članova koji čine stručnjaci i aktivisti iz akademskog i civilnog društva: Na Etnografskom institutu SANU, dr Ivan Đorđević, dr Lada Stevanović, dr Bojana Bogdanović i dr Miloš Rašić razvili su teorijski okvir zasnovan na svom iskustvu u oblastima ženske emancipacije, pitanja manjina i primenjene antropologije. Na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, dr Marija Đorđević i dr Milena Jokanović prilagodile su metodologiju mapiranja zajednice, unapređujući je perspektivom proučavanja nasleđa. Romski ženski centar „Bibija“ (Slavica Vasić Mitrović, Svetlana Ilić, Svetlana Marinković), iskoristivši dugogodišnji rad sa Romkinjama, obezbedio je realizaciju aktivnosti u romskim zajednicama.
Šta je građanska nauka?
Građanska naučna istraživanja predstavljaju metod kojim se svi zainteresovani građani uključuju u naučna istraživanja – bez obzira na to da li su stručnjaci ili ne. To znači da pojedinci iz različitih zajednica mogu da učestvuju u prikupljanju podataka, posmatranju prirode, praćenju pojava u svom okruženju ili čak predlaganju novih istraživačkih pitanja. Ovakva istraživanja se sprovode u različitim oblastima – od zaštite životne sredine i zdravlja, do društvenih nauka i tehnologije. Učesnici na ovaj način stiču nova znanja i veštine, ali i doprinose razvoju same nauke. Građanska nauka omogućava da se dobiju podaci sa velikih teritorija, bolje razumeju složeni problemi i podstakne saradnja između nauke i društva.
elementarijum
