U vremenu kada se Evropa suočava sa dubokim ekonomskim, bezbednosnim i društvenim krizama, jedno pitanje se uporno gura na margine: pitanje romske zajednice. Ne zato što nije važno, već zato što je politički nezgodno. A istina je jednostavna: Evropa neće imati stabilnu budućnost dok milioni Roma ostaju isključeni iz njenih sistema, tržišta rada, obrazovanja i odlučivanja.
Zato je inicijativa fondacije Roma for Europe i događaj „The Roma Factor“, organizovan u Briselu u partnerstvu sa POLITICO Europe, primer kako se odgovorna politika, znanje i vizija mogu spojiti u konkretnu promenu.
Ovakvi forumi nisu samo još jedan u nizu panela, oni su politička poruka: Romi nisu tema socijalne politike, već pitanje razvoja, bezbednosti i budućnosti Evrope.
Posebno želim da uputim pohvalu Željku Jovanoviću i njegovom stručnom timu, koji godinama dosledno, argumentovano i hrabro ruše najopasniji mit, da su Romi teret društva. Naprotiv. Romi su ogroman neiskorišćen potencijal: mlada populacija, preduzetnički duh, otpornost, kreativnost i snalažljivost, sve ono što Evropi danas hronično nedostaje.
Ključna poruka iz Brisela bila je jasna: ne postoje „romska pitanja“. Postoje samo evropska pitanja koja Romi osećaju ranije, jače i brutalnije.
Kada dođe kriza, Romi prvi ostaju bez posla. Kada dođe inflacija – Romi prvi gladuju. Kada institucije zataje – Romi prvi ostaju bez zaštite. To nije romski problem. To je dokaz da evropski sistem ne funkcioniše pravedno.
Ako Evropa želi da reši svoje najveće izazove, od nestašice radne snage, preko demografskog pada, do društvene polarizacije, ona to ne može učiniti bez Roma.
Ulaganje u romske preduzetnike, obrazovanje i veštine nije čin humanosti, već racionalna ekonomska politika. To je investicija u stabilnost, u inovacije, u tržište rada, u društvenu koheziju.
Posebno je važno pitanje pristupa kapitalu. Evropski finansijski sistemi i dalje su dizajnirani tako da sistematski isključuju Rome, bez kolaterala, bez mreža, bez institucionalne podrške. Ako želimo stvarnu jednakost, onda se pravila igre moraju menjati. Ne simbolično, već strukturno.
Najvažnije: Romi moraju biti za stolom kada se donose odluke. Ne kao dekor. Ne kao alibi. Ne kao tema. Već kao akteri. Sada. Ne kasnije. Ne kada se „smire strasti“. Ne kada se završe krize. Jer za romsku zajednicu, kriza nikada ne prestaje, ona je permanentno stanje.
Ono što su Roma for Europe, REDI i slične inicijative pokazale jeste da postoji drugačiji putevi: put dostojanstva, ekonomskog osnaživanja i političke vidljivosti.
To nije samo borba za Rome. To je borba za Evropu koja želi da preživi kao demokratski, stabilan i pravedan prostor.
Jer bez Roma, Evropa nije cela. A Evropa koja nije cela, ne može biti jaka.
Photo: Roma for Europe
Rominfomedia/ Milorad Popović
