Dečji, rani i prinudni brak su oblici nasilja koji predstavljaju grubo kršenje prava deteta, posebno devojčica, prema Konvenciji o pravima deteta i Konvenciji o eliminisanju svih oblika diskriminacije nad ženama. Oni ugrožavaju psihofizičko zdravlje devojčica i izlažu ih riziku od apatridije, nasilja u porodici i trgovine ljudima.
Dečji brak je brak u kojem je bar jedan od partnera dete, odnosno osoba mlađa od 18 godina.
Rani brak podrazumeva brak koji uključuje osobu mlađu od 18 godina u zemljama u kojima se punoletstvo stiče ranije ili nakon zaključenja braka.
Rani brak se može odnositi i na brak u kome oba supružnika imaju 18 ili više godina ali zbog uticaja drugih faktora, kao što su stepen fizičkog, emocionalnog, seksualnog ili psihosocijalnog razvoja ili nedostatak informacija o svojim životnim opcijama, nisu spremni za brak.
Prinudni brak je bilo koji brak sklopljen bez pune i slobodne volje jednog ili oba partnera i/ili u kome jedan ili oba partnera ne mogu da prekinu ili napuste brak, uključujući i nemogućnost nastalu usled prinude ili intenzivnog društvenog ili porodičnog pritiska.
Iako je, po važećim zakonima Srbije, praksa dečijeg braka zabranjena, među ženama starosti od 20 do 49 godina u prvi brak je pre 18. godine života stupilo skoro 6,8 odsto žena iz opšte populacije dok se 57 odsto žena iz romskih zajednica udaje se pre navršene 18. godine života.
Nacionalni savet romske nacionalne manjine je u martu 2022. godine usvojio Deklaraciju o ukidanju dečjih brakova, čime je dečje brakove jasno definisao kao kršenje prava deteta koje ugrožava živote i budućnost devojčica i dečaka. Prema Deklaraciji, dečji brakovi se smatraju praksom koja deci uskraćuje mogućnost odlučivanja o svom životu, oduzima im mogućnost da se školuju i tako ih stavlja u dodatan rizik od nasilja i diskriminacije.
Istraživanje UNICEF-a iz 2021.godine potvrdilo je rašireno postojanje prakse dečijih brakova u romskim zajednicama. Istovremeno, ustavnovljeno je da modaliteti, uzroci i sama zastupljenost ove prakse znatno variraju u odnosu na zajednice u kojima je istraživanje rađeno.
Stupanje u rane brakove različito utiče na devojčice i dečake. Devojčica koja je stupila u brak pre fizičke i reproduktivne zrelosti izloženija je zdravstvenim problemima, koji mogu imati dugoročne posledice tokom života, ali je izloženija i nasilju u porodici i seksualnom zlostavljanju, kao i preteranom fizičkom radu i naporu. Napuštanje obrazovanja, najčešće trajno, zbog rane udaje, jedno je od najtežih kršenja prava dece i prava žena a direktna je posledica stupanja u rane brakove. Praćenje tzv. fenomena drop-out tj. ispadanja romske dece iz obrazovnog sistema, jasno ukazuje na rodnu dimenziju ovog probelma.
Medijski sadržaj nastao je u okviru medijskog projekta „Detinjstvo NE brak“ koji je sufinansiran iz Budžeta grada Leskovca. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
