Smatra se da je za dobar noćni oporavak većini ljudi potrebno oko 7.5 do 8 sati spavanja, s tim što se ne preporučuje ni kraće ni duže vreme spavanja od predloženog.
Šta znači tip dugog i kratkog spavača?
Smatra se da duže ali i kraće spavanje nepovoljno utiču na opšte zdravlje čoveka. S druge strane, poznato je da postoje značajne varijacije.
Zna se da je nekim ljudima, takozvani „kratki spavači“, za normalno funkcionisanje potrebno 2 do 3 sata spavanja (Nikolam Tesla je spavao oko 2.5 do 3 sata, a Thomas Alva Edison oko 2.5 sati; međutim, poznato je da je Edison oko podne dremao u svojoj laboratoriji oko 45 minuta, a Tesla nije, tako da je ipak Edison od Tesle spavao duže).
Neki ljudi spadaju u grupu „dugih spavača“ pa im je za dobar oporavak potrebno 10 do 11 sati noćnog spavanja. Ukoliko se spava još duže, smatra se da postoji patološko stanje koje se naziva preterana pospanost ili „hipersomnija“, koje zahteva dodatna medicinska ispitivanja uzroka. Ukoliko se spava nedovoljno dugo ili je spavanje lošeg kvaliteta radi se o nesanicama ili „insomnijama“.
Koliko je potrebno vremena da se provede u spavanju?
Vreme koje čovek provede u spavanju na prvom mestu zavisi od uzrasta. Kod dece se dužina spavanja sa starenjem produžava, da bi se kod starijih malo skratilo. Ne postoji „normalan“ broj sati koji obezbedjuje dobro spavanje. Čovek sam mora da odredi koliko mu je sati spavanja potrebno da bi se osećao naspavan.
Najbolji indikator dobrog spavanja je budjenje sa lakoćom i osećaj naspavanosti, dok na loše spavanje ukazuje hronično buđenje sa osećajem nenaspavanosti, razdražljivosti i dekoncentracije.
Izvor: Stetoskop
