Više od petine novinara lokalnih medija u Srbiji zarađuje manje od 50.000 mesečno, a isto toliko ima plate između 51.000 i 65.000 dinara, pokazuje istraživanje Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) sprovedeno među 60 novinara lokalnih medija.
Rezultati istraživanja, koje je objavljeno u okviru „Analize lokalnih medija u Srbiji 2024-2025: ekonomski, društveni i profesionalni položaj novinara“, ukazuju da gotovo 17 odsto mesečno zarađuje od 66.000-75.000, od 76.000 do 80.000 njih 13,3 odsto, dok više od 100.000 dinara ima tek svaki deseti zaposleni u lokalnim medijima.
Na pitanje da li njihova zarada može da pokrije osnovne mesečne troškove u mestu/gradu u kojem žive najviše njih, odnosno trećina, rekla je „vrlo mali deo“. Petina kaže da platom pokrije polovinu troškova, dok 23,3 odsto uspeva ali uz „velike mere štednje“.
Ovakva finansijska situacija primorala je mnoge da rade i više poslova, pa tako 15 odsto radi za više medija, a 8,3 odsto ima dodatni posao u sasvim drugoj branši. Međutim, u okolnostima i uslovima u kojima funkcioniše medijsko tržište u Srbiji sigurno je i teško naći dodatni posao za one koji su prinuđeni, pa 60 odsto ispitanika radi za jednu medijsku kuću.
Kao najveći problem u novinarstvu na lokalu u Srbiji, prema rezultatima upitnika, polovina novinara je istakla „nedovoljne zarade“. Na drugom mestu je zatvorenost institucija prema medijima, što je ocenilo 21,7 odsto ispitanika, a 15 odsto misli da su među većim problemima i pritisci i pretnje novinarima.
S druge strane, ocenjujući probleme u svojim redakcijama, skoro svaki drugi (48,3%) odgovorio je da je to nedostatak ljudskih resursa, 16,7 odsto opterećenost poslom, 10 odsto nepostojanje fiksnog radnog vremena i slobodnih dana, a 8,3 odsto ističe neredovne plate.
Na težak položaj ukazuju i sami vlasnici lokalnih medija. Od njih 14, koliko je učestvovalo u posebnoj anketi u okviru ovog istraživanja, 71,4 odsto je procenilo da njihova redakcija nije samoodrživa, a među najvećim problemima vide nefer uslove na tržištu po pitanju oglašavanja i projektnog sufinansiranja (42,9%) i nedostatak finansija (35,7%).
Većina njih i nema veliki broj novinara, iako im je potrebno, pa tako od 14 vlasnika koji su učestvovali u upitniku troje je reklo da nema uopšte zaposlenih. Devet medija ima manje od deset ljudi, više od deset je u tri medija, a više od 30 samo u jednom, te se raspon rashoda koji ide samo za plate zaposlenih kreće od 40 do 90 odsto.
Novinari na lokalu suočeni su i s brojnim pritiscima, pretnjama i napadima, što je postalo izraženije krajem prošle i u prvoj polovini 2025. godine. Baza Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) beleži za prvih pet meseci 2025. godine 135 slučajeva napada, pritisaka i pretnji na novinare, od kojih je 34 na lokalne medije. Tokom cele prethodne godine bilo je 37 slučajeva u vezi s novinarima na lokalu od ukupno 166 slučajeva.
Prema bazi Udruženja novinara Srbije (UNS), u odnosu na prvih šest meseci prošle godine povećan je broj slučajeva ugrožavanja lokalnih medija. U 2025. godini UNS je zabeležio 30 slučajeva ugrožavanja novinara lokalnih medija što je devet više nego lane.
Celokupna „Analiza lokalnih medija u Srbiji 2024-2025: ekonomski, društveni i profesionalni položaj novinara“ dostupna je na ovom linku.
Izvor: Cenzolovka
