Danas nas je u 73 godini života napustio Dragoljub Acković, pisac, pesnik, naučnik, romologije i neumorni borac i jedan od najistaknutijih romskih intelektualaca moderne ere. Rođen je 23.novembra 1952. godine u Osipaonici kod Smedereva. Srediniom sedamdesetih godina diplomirao je na fakultetu političkih nauka, a potom i na filozofskom fakultetu, odsek etnologija. Postdiplomske studije nastavio je na Pravnom fakultetu u Beogradu, a doktorske na Fakultetu za mir Ujedinjenih nacija.
Njegov odlazak ostavlja prazninu koju vreme teško može ispuniti, jer ljudi poput njega rađaju se retko, možda samo jednom u veku. Rođen sa dušom dubljom od knjige, a srcem većim od svake institucije, Dragoljub Acković bio je istinski stub romskog identiteta, kulture i borbe za jednakost.
Bio je most između vekovne borbe Roma za priznanje i današnjeg puta ka emancipaciji. Njegovo ime ne nosi samo značenje, već se urezuje kao simbol romske pismenosti, dostojanstva i otpora tišini koju su vekovima namećivali nad romskim glasovima. Dragoljub je bio mnogo više od intelektualca. Bio je institucija, ne samo među Romima, već i u srpskom i međunarodnom kontekstu. Autor brojnih knjiga, hroničar romske istorije, kulturni poslanik i neumorni govornik koji je znao da rečima zapali plamen nade, ali i da hladnim tonom opomene sve one koji su pokušali da marginalizuju romski identitet.
Njegova misija bila je jasna da se Romi prepoznaju ne kao problem, već kao civilizacijska vrednost. Svaku platformu na kojoj je govorio, pretvarao je u učionicu u kojoj su učili i Romi i većinsko društvo. Njegovo pero je bilo mač, a rečenice, manifesti istine. U vremenima kada je biti Rom značilo ćutati i sklanjati se, Acković je govorio najglasnije. Kada su drugi okretali glavu, on je uzimao mikrofon. Kada su prava Roma bila tek fusnota, on je od njih pravio naslovnu stranu. Danas kada nas je napustio, nismo izgubili samo čoveka, već čitavu biblioteku, duh epohe i svetionik jedne borbe. Otišao je čovek koji je znao više o romskoj istoriji nego što su mnogi znali o sopstvenoj. Otišao je učitelj, otac, brat, ne samo jednom narodu, već svima koji su ga slušali i učili. Zato danas ne tugujemo samo mi, Romi. Danas tuguje čitava Srbija, svi oni koji znaju da se veličina čoveka ne meri titulama, već tragom koji ostavi u srcima i u vremenu.
Dragoljube, tvoje reči ostaju da žive. Tvoja borba postaje zavet. Tvoj odlazak je gubitak koji nas obavezuje. Da nastavimo, da ne stanemo, da nikada ne zaboravimo, ko smo, odakle smo i kuda treba da idemo. Neka ti je laka zemlja, naš učitelju, naš velikane. I neka te tvoji preci dočekaju pesmom, onako kako si i ti ispraćao svoje. Jer ovakvi se više ne rađaju. Večna ti slava.
Rominfomedia /Milorad Popović
