Sakupljači sekundarnih sirovina u Srbiji, među kojima, značajan deo čine pripadnici romske zajednice, predstavljaju ključnu, ali često zanemarenu kariku u lancu upravljanja otpadom i cirkularne ekonomije. Njihova svakodnevna praksa ne samo da doprinosi očuvanju životne sredine, već i obezbeđuje egzistenciju za hiljade porodica koje su često isključene iz formalnih tokova zapošljavanja.
Međutim, njihova aktivnost se odvija u sivoj zoni, bez institucionalne podrške i u okruženju koje ih često stigmatizuje i kriminalizuje. Socijalni i ekonomski kontekst sakupljača sekundarnih sirovina zasnovan je na mukotrpnom radu, niskim ekološkim standardima i tržišnoj vrednosti i ceni sirovina, koja je toliko niska, da jedva preživljavaju.
Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, samo 249 nezaposlenih je prihvatilo ponude za legalno obavljanje ovog posla, dok se procenjuje da između 35.000 i 50.000 ljudi u Srbiji neformalno radi na sakupljanju sekundarnih sirovina, od kojih su oko 20.000 Romi. Ova populacija često živi u neformalnim naseljima, bez osnovne infrastrukture, zdravstvene zaštite i pristupa obrazovanju. Rad na deponijama i u nehigijenskim uslovima dodatno ugrožava njihovo zdravlje i bezbednost, a deca su posebno izložena rizicima.
Zakonski okvir i institucionalne prepreke, nedozvoljavaju vidljivost i zahvalnost onima bez kojih bi ovaj grad bio još veće ruglo jer je pojam svesti o zaštiti životne sredine, upravljanje otpadom i ekološke zaštite jako niska u društvu. Zakon o upravljanju otpadom propisuje da sakupljanje otpada mogu obavljati samo pravna lica ili preduzetnici sa odgovarajućim dozvolama. To znači da je neformalno sakupljanje, koje obavljaju pojedinci bez dozvola, praktično zabranjeno. Ova pravna regulativa ne prepoznaje realnost na terenu, gde neformalni sakupljači obavljaju značajan deo posla u upravljanju otpadom. Takođe je značajno otežana regulativa ovih ljudi jer su Romi, neformalni sakupljači izopšteni iz zakona, što je katastrofalna odluka aktuelnih vlasti, jer je očigledno da su zakon pisali nestručna lica, koja su namerno izopštila neformalne sakupljače iz istog. Dodatne otežavajuće okolnosti za neformalne sakupljače su odluke da, vlasništvo nad otpadom u kontejnerima pripada javnim komunalnim preduzećima, što znači da sakupljači koji uzimaju otpad iz kontejnera mogu biti optuženi za krađu. Ova situacija stvara pravnu nesigurnost za sakupljače i otežava njihovu integraciju u formalne tokove.
Takođe još jedan značajan aspekt za celokupno društvo je diskriminacija i stigmatizacija ovih ljudi, koji časno i pošteno obavljaju ovaj posao jer ne žele da se bave krađom i kriminalom ili da rade kod onih koji ih zloupotrebljavaju, drže ih po par meseci bez ličnog dohodka i nakon toga ih otpuštaju.
Sakupljači sekundarnih sirovina, posebno pripadnici romske zajednice, suočavaju se sa stigmatizacijom i diskriminacijom. U nekim gradovima, poput Novog Sada, uvedene su mere poput angažovanja privatnih firmi za obezbeđenje kontejnera, što je izazvalo proteste i optužbe za kršenje ljudskih prava . Ove mere dodatno otežavaju rad sakupljača i produbljuju njihovu marginalizaciju. Ono što mnogi ne vide je direktan potencijal za integraciju i unapređenje, očuvanje životne sredine i bolje pozicioniranje u upravljanju otpadom.
Unapređenje položaja sakupljača sekundarnih sirovina zahteva sveobuhvatan pristup koji uključuje:
Priznavanje i legalizaciju njihovog rada: Uvođenje zakonskih rešenja koja omogućavaju registraciju neformalnih sakupljača i njihovu integraciju u sistem upravljanja otpadom. Socijalnu podršku: Obezbeđivanje pristupa zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju i socijalnim uslugama za sakupljače i njihove porodice. Edukaciju i obuku: Organizovanje programa obuke za bezbedno i efikasno sakupljanje i reciklažu otpada.
Podršku socijalnim preduzećima: Osnivanje socijalnih preduzeća za selekciju sirovina na deponijama, što bi omogućilo zapošljavanje i poboljšanje uslova rada za sakupljače .
Ono što je specifičan zaključak celokupne ove problematike je itekako važan za približavanje Republike Srbije EU integracijama, koje svakako zahtevaju integraciju i bolji položaj romske zajednice, specifične programe zaštite životne sredine, ali i legalizaciju i uređene standarde u upravljanju otpadom, kao i bolje životne standarde i uslove romske zajednice, izbegle sa Kosova i Metohiji, ali i legalizaciju i formalizaciju romskih naselja i bolju i lepšu infrastrukturu života najugroženijima i najsiromašnijih u RS.
Takođe, sakupljači sekundarnih sirovina u Srbiji, iako neformalni, obavljaju važnu ulogu u očuvanju životne sredine i ekonomiji. Njihova integracija u formalne tokove, uz adekvatnu podršku i zaštitu, može doprineti rešavanju problema sive ekonomije, zaštiti životne sredine i unapređenju položaja romske zajednice. Neophodno je prepoznati njihov doprinos i stvoriti uslove za dostojanstven rad i život. Nacionalna
Asocijacija ROmskih Novinara / Milorad Popovic
