Evropska unija (EU) planira ove godine da pooštri mehanizam za suspenziju bezviznog režima.
To bi olakšalo Briselu da ukine bezvizna putovanja za građane 61 zemlje koje trenutno uživaju tu pogodnost, uključujući sve zemlje Zapadnog Balkana koje teže članstvu u EU, kao i Gruziju, Moldaviju i Ukrajinu.
Predlog da se proširi lista razloga za suspenziju bezviznog režima pokrenula je Evropska komisija još 2023. godine, a Savet EU koji predstavlja 27 država članica usvojilo je stav o toj temi pre godinu dana.
Međutim, zbog izbora za Evropski parlament u junu 2024. i velikog broja zakonskih predloga koji čekaju obradu, Parlament je tek nedavno dobio mandat za pregovore.
Prošle sedmice održan je prvi trilateralni sastanak tri institucije o predloženoj regulativi, s ciljem da se postigne dogovor tokom poljskog predsedavanja Savetom EU, koje traje do kraja juna. Ako sve prođe po planu, nova pravila bi mogla da stupe na snagu početkom jeseni.
U suštini, Evropska unija postaje odlučnija kada je reč o liberalizaciji viza, što odražava širi zaokret, prvo, u borbi protiv svih oblika ilegalne migracije u EU i drugo, da potencijalno koristi viznu politiku kao političko oruđe za pritisak na treće zemlje.
Ona omogućava državljanima trećih zemalja da borave u EU do 90 dana u bilo kojem periodu od 180 dana bez vize. Stoga se pretnja povlačenjem te privilegije može posmatrati kao „ozbiljna kazna“, navodi RSE.
Mehanizam za suspenziju bezviznog režima
Prema pisanju RSE, Brisel planira da mehanizam za suspenziju bezviznog režima učini snažnijim odvraćajućim sredstvom, i to kroz četiri ključne oblasti.
Prvo, liberalizacija viza mogla bi biti suspendovana ako se utvrdi da postoji nepodudaranje između vizne politike treće zemlje i opšte politike EU.
To se, na primer, desilo 2022. godine kada je Srbija omogućila bezvizni režim za građane zemalja poput Burundija, Indije i Kube. Brisel je tada sugerisao da su mnogi od tih građana koristili Srbiju kao „stražnji ulaz“ u EU.
Nakon pritiska Evropske komisije, Beograd je ukinuo neke od tih sporazuma. Međutim, prema novom predlogu zakona, takvo ponašanje moglo bi se strože kažnjavati.
Još jedan razlog za suspenziju bezviznog režima su takozvane hibridne pretnje. Iako još uglavnom teorijska, ova odredba je inspirisana slučajevima poput Rusije i Belorusije, koje je EU optužila da su organizovano prevozile migrante iz Afrike i Azije ka granicama EU, poput onih s Poljskom i Litvanijom.
Iako su sporazumi o olakšavanju viznog režima s Moskvom i Minskom već godinama suspendovani, zbog ruske invazije na Ukrajinu i represije beloruskog lidera Aleksandra Lukašenka nad opozicijom, novi mehanizam bi se mogao aktivirati ako neka druga zemlja s bezviznim režimom pokuša sličnu taktiku.
Treći razlog za moguću suspenziju odnosi se na one zemlje u kojima se državljanstvo stiče investiranjem, odnosno mogućnost da pojedinci kupe državljanstvo bez stvarne veze s tom državom. U takvim slučajevima, bezvizni režim s EU bi ubuduće mogao biti ukinut.
Međutim, četvrta osnova za suspenziju verovatno je i najzanimljivija, jer se odnosi na političke odnose EU s trećim zemljama. Nacrt zakona predviđa da se mehanizam za suspenziju može aktivirati u slučajevima „ozbiljnih kršenja ljudskih prava i zlostavljanja“ ili „ozbiljnih kršenja međunarodnog prava i standarda, uključujući zakone o ljudskim pravima i nepoštovanje odluka i presuda međunarodnih sudova“.
Konačna odluka bi i dalje bila na državama članicama koje bi, kvalifikovanom većinom, mogle odlučiti o suspenziji bezviznog režima za neku treću zemlju. Kako kažu zvaničnici EU, to i dalje ostaje „opcija kada su sve druge iscrpljene“, jer je EU generalno nerado kažnjava celu populaciju neke zemlje.
Izvor:BIZ Life
