U Srbiji, poslednjih desetak godina romska zajednica se suočava sa problemom narkomanije i bolestima zavisnosti.
O problemu narkomanije i bolesti zavisnosti koji poprima epidemijske razmere kako u Srbiji tako i u Leskovcu razgovarali samo sa Predragom Momčilovićem direktor Centra za socijalni rad Leskovac. Intervuju penosimo u celosti.
ROMinfomedia: Šta radi gradski odbor za prevenciju bolesti zavisnosti? Koji je njihov cilj?
Momčilović:Taj odbor je stalno radno telo, da kažem, skupštine grada Leskovca, koji među članovima tog odbora su predstavnici i lokalne samouprave, predstavnici i sistema socijalne zaštite, predstavnici zdravstvenog sistema, predstavnici iz reda prosvete.Cilj ovog odbora je pre svega da preventivnim radom utiče na mlade naše sugrađane da neguju zdrave stilove života pre svega a to u zdrave stilove života spada nekonzumiranje i neuzimanje opojnih sredstava.Na žalost, svedoci smo da je veliki broj mladih, ne smo na teritoriji grada Leskovca, već i na teritoriji čitave Srbije, pa ako hoćete i šire, na teritoriji čitave Evrope, konzumiraju određena opojna sredstva da bi se kod mladih izazvao lažan privid neke nerealnosti, nekog nerealnog sveta, lažan ili beg u neki iracionalan svet, da kažem da je to vrlo popularno kod mladih kada žele da se pod znacima navoda, bolje provedu kada idu u noćne izlaske, pa iz tih razloga konzumiraju određena opojna sredstva koja kod njih, opet kažem izaziva lažnu neku sliku o stvarnosti koju oni doživljavaju.
ROMinfomedia: Da li je to postalo društveno prihvatljivo?
Momčilović:Na žalost nije društveno prihvatljivo ali na žalost je masovno, tako da je zaista potrebno, pre svega jednim kvalitetnim preventivnim radom, kad kažem kvalitetnim, to znači da se i u obrazovni sistem ubaci od ranih nogu štetnost opojnih sredstava. Naravno da i mi u socijalnoj zaštiti preduzimamo određene korake i mere kada recimo znamo da u nekoj porodici, dobijemo informaciju da deca koriste opojna sredstva a da roditelji ne preduzimaju nikakve aktivnosti da spreče to, da mi imamo svoje mehanizme protiv tih roditelja da ih na neki način i sankcionišemo a i da delujemo preventivno na roditelje da rade po tom pitanju sa svojom decom, da gaje zdrave stilove života i da naravno spreče da njihova deca uzimaju opijate.
ROMinfomedia: Kad ste rekli informacije, da li informacije dobijate od policije, institucije ili ono što centar za socijalni rad sam ….?
Momčilović: Na neki način tako, neki put dobijemo informacije i neposredno, što kažete i vi da dobijemo informacije od samih roditelja ili od same dece u nekom našem radu. Da li je to postupak za razvod braka kada se radi poveravanje dece, da li je u postupku kada dobijemo neku drugu informaciju vezano za naše angažovanje u predmetu gde ima maloletna deca ali nismo sad vršili neku preciznu analizu da li dobijamo više informacija od škole, od policije, od zdravstvenog sistema ali svakako je taj broj informacija koji dobijamo posrednim putem veći nego koji dobijamo neposredno kada radimo sa strankama. Uglavnom te informacije dobijamo od policije ili od škole, kada recimo policija privede maloletno lice sa određenom količinom ili droge, kako su u narodu popularnije kao trava ili je neki drugi opijat u pitanju kao što je heroin ili tablete ekstazi itd, onda mi preduzimamo određene naše aktivnosti iz domena socijalne zaštite da proverimo da li to dete ima u svojoj porodici ispravne roditelje koji mogu da utiču da se takvo ponašanje ne ponovi. Mladi ljudi vole da probaju sve i svašta i desi se da to budu izolovani slučajevi, da se desi samo jednom i nikad više. Da kažem da smo imali veliki broj takvih slučajeva gde je mladiću iz nekog razloga nađeno kad je rađen pretres ili rađena neka druga kontrola od strane policije, zatečen sa nekim džointom kako se to popularno kod mladih kaže i da je to bilo, dokaže se samo tad i nikad više a naravno imali smo i situacije gde se više puta ponavljalo da policija kod određenog mladića ili kod određene devojke nađe određena opojna sredstva. Ono što je cilj lokalne samouprave koja ima formirano telo za borbu protiv narkomanije gde su pripadnici i policije angažovani daje rezultate, pre svega taj neki preventivni rad i da zaista pokušavamo da kroz određene tribine, određena predavanja, određene aktivnosti, koje su pre svega preventivnog karaktera, utičemo na mlade i da im objasnimo štetnost opojnih sredstava, opojnih droga i da naravno ne dođu u iskušenje da konzumiraju. Imamo mi i neke radionice, baš se tako i zovu, forsiranje zdravih stilova života, gde kroz te radionice objašnjavamo koliko je bitno da se ljudi bave sportom, kolko je bitno da se bave društveno prihvatljivim nekim ponašanjima a da izbegavaju droge i čak i budemo malo surovi u nekim objašnjavanjima pa mladim ljudima i puštamo i neke inserte, neke filmove gde vidi gde nažalost dođe i do gubitka života mladih ljudi kada preko mere uzimaju ili kada se, kako se to zove, kada se predoziraju i da dođe do toga da imaju određeni smrtni ishod kada konzumiraju određenu vrstu opijata.
ROMinfomedia: Da li je odbor organizovao neke akcije testiranja u školama?
Momčilović: Da, ima i toga da se školama daju određene, to je sad vrlo lako, to može da se nađe i u apotekama i to je lako dostupno, testovi za drogu i čak se i lokalna samouprava trudi da ih obezbedi besplatno da bi bio što pristupačniji način da se utvrdi da li neko konzumira određene opijate. Svedoci ste da i sad i saobraćajna policija prilikom rutinske kontrole na dejstvo alkohola ima aparaturu koja može da proveri i da li je vozač vozio automobil a da je prethodno konzumirao neke opijate. Hoću da kažem je medicina napredovala, tehnologija napredovala i da su ti preparati koji su možda do pre desetak, možda petnaest godina bili jako skupi ili su se teško nabavljali. Sad su vrlo lako dostupni, sve se čini da se spreči masovno pojavljivanje konzumiranja određenih opojnih sredstava.
ROMinfomedia: Saradnja sa policijom, saradnja sa romskom zajednicom, kakve su iz ugla centra za socijalni rad.
Momčilović: Iz ugla centra za socijalni rad mislim da je zaista saradnja i sa policijom kao određenom institucijom i romskom zajednicom na zaista jednom zavidnom nivou. Da mi zaista imamo izuzetno dobru saradnju pre svega kad govorimo o gradu Leskovcu i centar za socijalni rad Leskovac sa domom kulture Leskovac, gde često organizujemo određene tribine ne samo na ovu temu. Evo skoro smo imali tribinu vezanu za mentalno zdravlje mladih, pa smo ranije imali tribinu gde smo govorili o štetnosti maloletničkih brakova gde smo upravo romskoj populaciji, gde je to za razliku od srpske populacije malo izraženije, ta rana udaja i to neko rano roditeljstvo u smislu da naročito mlade devojke Romkinje koje se odluče da rano stupe u bračnu, odnosno vanbračnu zajednicu, nisi se osamostalile za život, nisu završile određene škole i onda postaju bukvalno na neki način robovi te zajednice jer ako neko nema završenu školu on ne može sebi da obezbedi egzistenciju, mora da zavisi od egzistencije svog vanbračnog partnera koji je neretko i on maloletan, pa od njegovih roditelja i onda se dešavaju neželjene scene gde ta mlada Romkinja mora da trpi određenu vrstu nasilja u toj porodici jer je to jedini izvor finansiranja i prihoda. Ta porodica, odnosno bukvalno živi od milosti te porodice, naročito vanbračnog partnera koji ukoliko ona ne ispunjava određene želje on može da je na neki način izbaci iz kuće i da će ona ostati ekonomski nezaštićena, odnosno ekonomski zavisna od od tog partnera. Tako da i na taj način pokušavamo da objašnjavamo. Mogu slobodno da kažem da u poslednjih par godina imamo određene rezultate, pozitivne rezultate, gde i kod mladih Romkinja polako dolaze do toga i svesne su da je veoma važno da se školuju, da je veoma važno da pre svega obezbede sasvim solidnu materijalnu egzistenciju, da su ekonomski nezavisne, pa da tek onda stupe u vanbračne ili kasnije bračne odnose.
ROMinfomedia: Šta nam možete reći o bolestima zavisnosti alkoholizmu i kockanju? Kakva su vaša iskustva?
Momčilović: Na žalost, ne morate da budete mnogo pametni da primetite da je veliki broj kockarnica, nije samo to slučaj sa Leskovcem, to je slučaj sa svim gradovima a opet, vraćam se na početak našeg razgovora i na nivou čitave Evrope. Ne morate daleko da odete, dovoljno je da odete do susedne Bugarske ili Grčke, gde takođe vrlo se često sreću kockarnice, na svakom koraku takoreći,gde su izazovi pred mladim ljudima zaista veliki, gde mislim da to nije na dobar način definisano pozitivnim propisima. Toliki broj kockarnica na tako malo mesta i gde mladi su zaista u iskušenju da dolaze da probaju te igre na sreću. Jeste i tačno je da tamo stoji da je zabranjeno kockanje mladim ljudima ispod osamnaest godina ali nisam siguran da mnoge kockarnice to poštuju gde i mladjima ispod osamnaest godina omogućavaju da dođu do tog poroka koji je vrlo opasan i koji može da dovede do zaista jednog vrlo teškog mentalnog stanja svakog mladog čoveka i da dođe do toga da čitava porodica pati zbog toga. Što se tiče alkoholizma takođe je određenim zakonskim propisima navedeno da ne sme da se prodaje alkohol maloletnim licima, da ne sme da se toči alkohol, ne znam koliko beše, pedeset do sto metara od škole, da ne sme da se toči na nekim sportskim priredbama i tako dalje, jeste se tu malo napredovalo ali je takođe mislim, lako je dostupan alkohol mladim ljudima i opet nisam siguran da svi objekti u kojima se prodaje alkohol, da su do te mere rigorozni da deci ispod osamnaest godina ne daju da kupe alkohol. E sad upravo ovo što sam reko, taj naš neki program, projekat, zdravi stilovi života, koji mi radimo već kolege iz centra imaju taj program koji je obilaze srednje škole, mislim da daje rezultate u smislu da da mladi ljudi shvataju štetnost i alkohola i kockanja ali smatram da to nije dovoljno, da treba raditi na tome i upravo ovakve emisije kao što je ova vaša zaista mogu dati određene rezultate jer je prevencija mnogo bitna, prevencija je mnogo značajna da se mladi ljudi na neki način i ukoliko i skrenu nekom stranputicom, vrate na pravi put i da primenjuju zdrave stilove života.
ROMinfomedia: Da li konzumenti droga, konzumenti alkohola, kocka, iz vašeg ugla centra za socijali rad, su češći nasilnici u porodici?
Momčilović: Da kažem opet uzimam to sa rezervom da jesu, ne mogu da kažem da sam sto posto u pravu, jer opet nismo radili neke zvanične statistike za to ali svaki ovaj od poroka vodi do nasilja i to sam siguran jer se mnogo manje primenjuje nasilje u porodici gde ljudi nisu alkoholičari, gde nisu narkomani, gde nisu kockari, tako da siguran sam da jedan značajan broj nasilja u porodici dolazi od onih osoba, to su uglavnom muškarci, koji nasilje primenjuju upravo kad su pod dejstvom ili nekih opijata ili alkohola a neretko kada izgubi na kocki određen iznos novca. Naravno da ne možete da očekujete od takvog čoveka da dođe kući srećan i radostan, nego će doći kući naravno iznerviran i onda će doći do nekog sukoba između njega i supružnika, naravno tu stradaju i deca.Govorim statistiku koja je zvanična, mi smo prošle godine imali devetsto osamdeset sedam prijava za nasilje u porodici. Za prvih šest meseci ove godine smo imali negde oko šesto dvadeset prijava za nasilje u porodici. Opet kažem, nismo radili neku preciznu analizu i statistiku ali siguran sam da je barem polovini slučajeva bilo povod ili uzrok što je bilo određenog nasilja, upravo to što kažete vi, da je to doprinelo da je taj neko koji je uradio nasilje u porodici bio pod dejstvom alkohola ili nekih opijata.
ROMinfomedia: Sad ćemo malo da pređemo na drugu stranu, recimo prostitucija. Da li je zloupotreba tih devojaka sa tim opojnim supstancama, psihoaktivnim supstancama, zloupotrebljeno i da su trgovina belim robljem?
Momčilović: Nije isključeno. Vi imate već i deo ženske populacije koje postaju žrtve trgovine ljudima, upravo osobe koje dolaze iz određenih disfunkcionalnih porodica a neretko su te disfunkcionalne porodice upravo one porodice koje određeni članovi tih porodica konzumiraju alkohol ili drogu, gde zbog nedostatka materijalnih sredstava da sebi pribave opiate ili alkohol dolaze do toga da ne samo ne vode adekvatnu brigu o svojoj deci, nego i u iskušenje da to svoje dete nudi kao belo roblje, da kažem budu žrtve trgovinom ljudima. Mislim da to nije veliki broj ali i dovoljno je da jedna devojčica ili jedan dečak strada zbog toga što su roditelji do te mere nemarni pa su zarad materijalne koristi zloupotrebili svoje dete je strašan primer, složićete se sa mnom a kamoli da to bude. Srećom nije to toliko izraženo ali da svakako ima taj uticaj i može dovesti do toga da roditelji do te mere budu disfunkcionalni, da posežu i za takvim nekim merama.
ROMinfomedia: Što se tiče zavisnosti od internet kod dece ?
Momčilović: Naravno, to je prisutno. Opet kažem, živimo u dvadeset prvom veku gde svaka vest koja nije objavljena na internetu smatra se kao da nije ni postojala.
ROMinfomedia: Da li postoji zloupotreba dece?
Momčilović: Naravno da postoji. Ja znam da postoje čitavi programi, naročito gospodin Igor Jurić ima dobru tribinu, sa dobrim programom. Zove se “Ukradena bezbednost” gde se upravo govori o zloupotrebi preko internet. Čak imate i više filmova i serija na tu temu, što opet se radi na preventivnim aktivnostima gde se deca lako vrbuju preko interneta preko youtube, naročito kada nemaju roditeljski nadzor. Mogu da kažem slobodno da tu najveću krivicu, ja kao direktor centra za socijalni rad, neko kome je u opisu posla da brine o porodici i deci, naročito nikad deca nisu kriva, uvek su krivi roditelji jer dete kad ide u školu i čuje da postoji internet i određena sadržina tog interneta, iz radoznalosti će sigurno gledati taj sadržaj ali ukoliko se sa njim na vreme radi i ako mu se na vreme ukažu opasnosti koje mogu, vrebaju preko interneta, sigurno neće dete moći da prati te sadržaje. Vi imate kada se preko facebooka dopisujete sa nekim, kada neko napravi lažan profil, vi uopšte ne znate ko je sa druge strane tog profila. Da li je to pedofil, da li je to neki narkoman, da li je to, ne znam šta već, nego se vi …
ROMinfomedia: Baš zato policija ima tehnologiju i prati to na društvenim mrežama, i postoji policijska akcija Armagedon koja traje već nekoliko godina i koja je uhapsila nekoliko ljudi iz Leskovca.
Momčilović: Tako je. Pošto sam pomenuo Igora Jurića, pomenuću i da on ima jedan izuzetno kvalitetan program. Zove se “ Mali detektiv” i koji upravo služi da se mlade osobe nauče da primećuju da neka sadržina na internetu nije adekvatna ne samo za tu osobu, nego da nije prihvatljiva za njegove drugare i da na vreme alarmira to i prijavi nadležnima, gde znate i sami da sad policija ima i odsek za visoko tehnološki kriminal, koji vrlo lako mogu utvrditi ip adresu sa koje stiže taj neprimereni sadržaj, da li je taj sadržaj istinit ili nije istinit i da li i ko stoji iza tog sadržaja. Tako da se opet radi na tome a na žalost živimo u takvom vremenu, to ne može da se spreči. Dovoljno je da ako detetu uskratite mogućnost da ima internet, ismevaće ga drugari u školi, neće biti u školi omiljeni lik zato što ne koristi one tehnologije koje koriste njegovi vršnjaci. Sve je to normalno ali to mora da ima meru i ja opet apelujem na roditelje i roditelje samo krivim ukoliko dete prati te neke neprimerene sadržaje ili se kroz taj internet ili društvene mreže dođe do toga, do te pojave da bude dete izmanipulisano i zloupotrebljeno. Postoje mogućnosti da se to kontroliše, to je onaj roditeljski nadzor. Tako da ovom prilikom apelujem na roditelje da obrate pažnju koliko deca provode na internetu, koliko deca provode na mobilnim telefonima i da na vreme reaguje i da na vreme sa svojim detetom priča. Znate šta, isto je dosta bitno koliko i roditelji provode vreme na internetu i koliko roditelji provode vreme uz telefon. Ako dete vidi da roditelj pogleda telefon ili provede neko vreme kratko na internetu, pa neće sigurno ni on da… ali s druge strane kako da vi možete detetu objasnite da je internet štetan a vi sami koristite internet po ceo dan. Od koga dete može da vidi da li treba da koristi internet ili telefon, naravno od odrasle osobe.
ROMinfomedia: Znači zaključak je da je intersektorski rad veoma bitan.
Momčilović: Ni jedna ustanova sama iz svog domena ne može da postigne određeni cilj mora da postoji intersektorska saradnja i policije i socijalne zaštite i zdravstvenog sistema i prosvete da bi se došlo… takođe i organizacije su dosta bitne. Nevladin sektor je takođe dosta bitan jer on ima određene svoje projekte na kojima baš rade ovu materiju a naravno i mediji. Da kažem da i vaš medij je u tome dosta da kažem aktivan, dosta pomaže i zaista rezultati su vidljivi. Da li su oni dovoljni? Mislim da nisu. Trebamo da pojačamo taj preventivni rad ali svakako mislim da postoje rezultati.
Medijski sadržaj nastao je u okviru projekta „Tvoje NE menja sve!-Pazi da se ne upecaš!“ koje realizuje ROMinfomedia.
