U Srbiji postoje preko 700 podstandardna naselja u kojima žive pripadnici romske zajednice. Na žalost malo se radi na urbanizaciji tih naselja, tako da predrasude, stereotipi pa i diskriminacija su građeni na izgledu romskih naselja, na tom nimalo izglednom položaju ljudi koji u njima žive. Kada je grad Niš u pitanju, ulaganja u infrastrukturu u romskim naseljima u poslednjih 15 godina nema, a razlog su nelegalizovana naselja. Beograd mala, Stočni trg i Crvena zvezda tri su najveća naselja u kojima živi najbrojnija nacionalna manjina u Nišu, zvanično sa oko osam hiljada pripadnika ove manjine, medjutim nezvanično ih ima tri puta više, piše portal Romaword.
Nišlija Dejan Džemailović iz naselja Beograd mahala je predao zahtev za legalizaciju objekta odnosno Ozakonjenje, pre svega zahvaljujui projektu YUROM Centra iz Niša koji je platio izradu elaborata i svih ostalih troškova za Ozakonjenje objekta, na žalost već 2 godine je bez odgovora iz nadležne Uprave.
„Ovde sam od rođenja u Sarajevskoj ulici, ovde su živeli moji preci, znači moj čukun, čukun deda i tako … Moj problem je bio zemljište , objekat kao objekat imamo i to je naše, ali zemljište nije naše. Taj problem nije samo kod mene, mislim da je kod svih mojih komšija u ovoj ulici, znači nijedna kuća nije legalizovana. Imali smo priliku, i ovog puta se zahvaljujem gospodinu Osmanu Baliću, koji je pokrenuo tu akciju legalizovanja objekta, znači bio je geometar bio je i inžinjer koji je došao i popisao sobe, izmerio objekat, slikao , dobio sam elaborat koji sam predao za legalizaciju još pre dve godine. Imam dokumenat da sam ja to predao, kad sam bio tamo oni su mi rekli da uopšte nije problem elaborat, samo je problem zemljište. Još nešto da vam kažem ja uredno plaćam porez na kuću koja je na moje ime, ništa ne dugujem, ni struju ni za vodu regularno plaćam svaki mesec„- objašnjava Džemailović .
U poslednjih 20 godina Srbija je imala četiri Zakona o legalizaciji, a ni jedan nije u obzir uzimao problematiku naselja u kojima žive Romi, a upravo je urbanizacija jedan od osnovnih preduslova za razvoj. Zahvaljujući Stalnoj konferenciji romskih udruženja gradjana – Ligi Roma, država je septembra 2015.g. dobila „poklon“ koji, na žalost, još uvek odbija da prihvati iako je reč o dokumentu koji nudi realna i optimalna rešenja za rešavanje jednog kompleksnog problema. Reč je o Nacrtu zakona o legalizaciji romskih naselja u Srbiji.
Prema rečima Osmana Balića, direktora YUROM centra i predsednika Lige Roma, u pitanju je zakon koji bi omogućio da se naselja izgrađena ili rekonstruisana pre 1971. godine u kojima živi više od stotinu Roma, sačuvaju kao celina, i legalizuju.
„Pitanje zemljišta je pitanje koje muči skoro 100 posto vlasnika kuća u romskim naseljima. Romska naselja nisu urbanistički uređena, do skoro nisu bila isparcelisana, ta urbanizacija i kodifikovanje kroz urbanističke planove prvog drugog reda je donekle urađena, uglavnom nije problem u urbanistima nego je problem u političkoj volji. Po istom principu kako su društveni stanovi protivno Ustavu postali privatna svojina, po istom principu i sa istom dozom političke odgovornosti treba usvojiti taj predlog Zakona o legalizaciji održivih naselja, na kraju taj Zakon koga smo mi u okviru Lige Roma uradili zajedno sa najboljim stručnjacima toga vremena, stoji evo 7-8 godina u nekoj skupštinskoj fioci. Taj Zakon je jedino rešenje, Ministarstvo građevine, državna sekretarka Damjanović je tada na jednom skupu rekla uradite taj predlog Zakona, mi smo uradili i uredno predali nadležnom Ministarstvu i u Skupštinsku proceduru, krajnje je licemereno , da sada evo toliko dugo ćute, a taj problem legalizacije kuća romskih naselja postoji, dakle ima minimum oko 100 hiljada Roma u Srbiji sa ovakvim problemom„-objašnjava Balić.
Izvor: Romaword
