Organizacija ROSA Leskovac, u okviru projekta „Ožiljci Roma-Ratna slika Leskovca decembra meseca 1941.godine“ koji je podržan na konkursu grada Leskovca iz oblasti kulture, izradila je vizuelni sadržaj o streljanju Roma, Srba i Jevreja, te ratne 1941.godine.
U video sadržaju objavljeni su orginalni dokumenti i fotografije koje su prikupljene prilikom realizacije projekta;
-Dopis predstojništva Gradske policije Leskovac
Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije,
odeljenju za državnu zaštitu u vezi streljanja
Roma, Srba i Jevreja u Leskovcu, sa spiskovima streljanih,
-Spiskovi streljanih,
-Kao i svedočenja potomaka streljanih(1944.-1947.)
Podsećamo na događaj koji se desio ratne 1941.godine.
Zločin u Leskovcu desio se tačno pre 82 godine, 11.decembra 1941.godine kada su Nemački fašisti streljali 293 Roma, šest Jevreja i 11 Srba.
U izvršenju tog zločina pomogla im je tadašnja Nedićeva Srbija i kvinsliški režim.
Nemačka vojska zbog gubitka koji su imali 3.decembra sa dvojicom partizana, pripremili masovna hapšenja Roma.
5.decembra 1941.godine blokirana je romska četvrt u Leskovcu od strane Srpske državne straže u Podvorcu i Sat mahali. Da nebi izazvali sumnju, žandarmi su proturili vest da je stigla neka roba ii da je potrebno da se skine sa vagona. Pošli su od kuće do kuće i izdvojili sve muškarce starije od 16 godina.
Da bi pokupili što veći broj ljudi bez protesta pripadnici Srpske državne straže SDS-a da će uhapsitii sve one koji dobrovoljno ne izađu na zborno mesto. Ipak neki od njih su uvideli da se ne radi o radu koji treba da izvrše već da je ozbiljna situacija pa su se sklanjali. Tom prilikom oterano je u školu ( današnja škola „Svetozar Marković“)koja je pripremljena za logor oko 120 Roma.
Da bi se stvorila mirnija situacija i da bi uhvatili što veći broj , iz zatvora su pustili dva roma sa napomenom, “ da će narednih dana pustiti sve zatvorene Rome„. Međutim to je bila varka. Romska mahala u Podvorcu ponovo je bila blokirana 9.decembra 1941.godine. Straže su postavljene tako da nije bilo moguće izbeći. Nemci su ušli kamionima u centru naselja , išli od kuće do kuće hvatali sve muškarce starije od 16 godina.
Nemci su prema Romima postupali krajnje nehumano i odvodili ih u logor. Nisu imali obzira ni prema starcima invalidima i bolesnim ljudima. Ukoliko bi se neko suprostavljao udarli su ih kundacima i gurali u kamione. Hapšenja su na sličan našin izvšena i u Sat mahali, Vinarcu i Pečenjevcu.
Dok su hapsili građane angažovali su grupu radnika da kopaju rake na Hisaru govoreći da kopaju šančeve za protivavionske topove.
11.decembra kada su sve pripreme završene , Nemci su od ranog jutra dovodili uhapšene na strljanje. Streljanje su izvršili na brdu Hisar, na mestu nazvanom „Arapova dolina“ po grupama. Odvođenje talaca Nemci su izvršili pod jakom stražom . Taoce su izvodili iz današnje škole „ Svetozar Marković“ utovarali su ih u kamione i preko Lebanske ulice, u koloni , vezane po dvojicu, do mesta streljanja. Predhodno su ih svlačili i onda po grupama streljali.
Nemci su do poslepodneva ubili, 293 Roma, 11 Srba i 6 Jevreja. (zoki-spisak-stradalih-Roma-Jevreja i Srba,partizana)
Spomenik na stratištu je 11. decembra 1973. godine otkrio Dobrivoje Aranđelović, predsednik leskovačke opštine. Tom prilikom je nastupilo kulturno-umetničho društno Roma iz Niša programom „Ogori me, goro pesmom svojom, nek zora biseri imenima našim“ u režiji Gordane Tomić Radojević. U spomen streljanog klarinetiste Šefketa Ibraimovića izvedena je pesma „Ciganska je tuga pregolema“, koja je postala svajevrsna himna Roma. Autor obeležja je prof. Bogdan Bogdanović, arhitekta iz Beograda, a teksta Borislav Zdravković, profesor Gimnazije u Leskovcu.
Comments are closed.