Poznati leskovački internista-kardiolog dr Miodrag Miladinović-Mici ima više od dve decenije radnog iskustva, ima sjajan pristup i komunikaciju sa pacijentima i veoma je posvećen njihovom lečenju.
Dr Mici ima veliki broj pacijenata romske nacionalnost, zbog pristupa, razumevanja i odlične komunikacije stekli su poverenje u ovog poznatog lekara, ljubaznog i pre svega humanog čoveka. Odlično je upoznat sa zdravstvenim problemima sa kojima se suočavaju Romi i Romkinje i svoje dugogodišnje iskustvu u radu sa njima podelio je u inervjuu koji je dao za naš mediji.
Dr Miladinović nam je na početku razgovora kazao da ono što može da se kaže iz kliničkog iskustva, decenijskog iz koronarne jedinice opšte bolnice Leskovac, je da se stiče klinički utisak da naši pripadnici Romske populacije u ranijem dobu, prevermeno imaju infarkte i koronarne bolesti, da žene pripadnice Romske populacije imaju u ranijem dobu već u tridesetak godina imaju šećernu bolest, bubrežnu insuficijenciju.
„Međutim, klinički utisak koji možda lako da se pretoči u statistiku, je da i pripadnici Romske populacije, naše Romske zajednice u gradu Leskovcu, istu muku muče kao i oni kod kojih je urađena statistika analiza a to su u Češkoj, Slovačkoj, Rumuniji i Hrvatskoj gde inače ima puno Roma i čine znači zajednicu ljudsku društvenu u kojoj žive i kod njih su uzete analize da ljudi sa istim krvnim pritiskom, istim holesterolom, istom telesnom težinom, Kakazjanci takozvani u odnosu na pripadnike Romske populacije, pripadnici Romske populacije imaju više kardiovaskularnih bolesti. Zašto je to tako. Ima više razloga. Jedan je genetski. Znači rađena je analiza statistička, klinička, kod ljudi iz severne Indije odakle potiču Romi i oni su genetsko ispitivanje vršili i utvrdili, ne znam kako se zove studija ali genski lokus koji ima promene se zove anril a taj genski lokus određuje kakva će biti zaštita ćelija krvnih sudova i srca. I utvrđeno je da kod tih stanovnika iz severne Indije, taj genski lokus promenjen i slabije štiti ćelijsku smrt, veća je ćelijska smrt omotača krvnih sudova i srčanih ćelija te oni imaju više kardiovaskularnih bolesti. Prevedeno jednostavno, imaju prevremeno anginu pektoris, prevremeno infarkt miokarda, prevremeno disekcija aorte jer mi imamo, mogu da vam kažem iz iskustva, uopšte nije čudno da muškarci u dvadeset osam, dvadeset devet godina imaju infarkte, znači pričamo o pripadnicima Romske populacije. Znači genetska predispozicija.
ROMinfo: Koje su te druge predispozicije i još jedno pitanje, na početku ste rekli da žene češće oboljevaju od kardiovaskularnih bolesti? Zbog čega?
Dr Miladinović: Da, imaju više šećernih bolesti. To možemo, ja mislim, kao posmatrač i kao učesnik u lečenju pacijenata, mogu da primetim iz opservacije, da postoje nekoliko razloga po meni. Znači to nisu razlozi koji su ozvaničeni u nekoj studiji medicinskoj ministarstva ili državne vlade ali jedno je da postoji, neću da kažem getoizacija ali slaba kompulzivnost pripadnika Romske populacije u tokove koji se dešavaju u njihovom gradu.
U daljem razgovoru, dr Miladinović objašnjava koji su jedni od faktora rizika skraćenja životnog veka kod Roma, i navodi, pre svega prihvatanje trendova, brza hrana, slatkiši, energetska pića, povećanje telesne težine i ne bavljanje sportom.
„Nezdrava ishrana da. Kad pričamo o skraćenju života pripadnika Romske populacije, znači očekivana dužina trajanja života je manja nego Kakazijanaca, da ih tako nazovemo svi ovi da ne upotrebljavam sad izraze druge ali to je medicinski izraz, infektivni razlozi utiču kud i kamo. To je jedna stvar. Druga stvar da slabije kretanje i prihvatanje trendova, brza hrana: burek, pljeskavice, roštilj, energetska pića i sve to ostalo, slatkiši, utiče na povećanje telesne težine. Paralelno sa tim smanjena je fizička aktivnost, znači ponovo pominjem fudbalski klub Veternicu, naši Brazilci, ja sam odrastao uz njih i gledao sam, odrastao, igrali smo. Mi smo u Dubočici takođe imali puno naših sugrađana koji su igrali. Igrao se fudbal sada vrlo slabo i inače deca to, da ne optužujemo sad samo da je to prisutno kod naših sugrađana iz Romske zajednice, inače deca imaju slabiju fizičku aktivnost a bez fizičke aktivnosti nema kardiovaskularnog zdravlja. A bez fizičke aktivnosti, sa brzom hranom, sa slatkišima, imate ovoliki obim struka, to stvara metabolički sindrom, to je predijabetes i pričamo o ženskoj populaciji, slabije se kreću.“
dr Miladinović je kazao da država treba da pomegne i da nešto uradi za romsku zajednicu ukazajući na još jedan faktor rizika i probelem koji je on zapazio kod pripadnika romske zajednice a što može dovesti do srčanih i kardiovaskularnih problema.
„Uzimanje cigareta, naša deca iz Romske zajednice uzimaju cigarete i puše u deset godina. Deset, jedanaest, dvanaest. Zamislite u dvadeset osam godine ima petnaest ili osamnaest godina staž pušenja cigareta, što je strašna stvar. E sad ako na to, na sve ove faktore rizika slabija kompulzivnost, pa postoji i inercija malo države, moj utisak, ponovo pričam u lično ime, moglo bi to agilnije da bude, moglo bi to sveobuhvatnije i sa jedne i sa druge strane ali prvi koji treba da pruži ruku, ne rukovanje, nego ruku da se uradi se uradi nešto je država. Svi režimi, dal su demokratski, komunistički, imaju zadatak da svi koji žive na ovoj teritoriji su građani podjednako, ne kažem da nije podjednako ali moglo bi da bude to malo, kako se kaže, agilnije. To je moj utisak.“- kazao nam je u I delu razgovora Dr Miodrag Miladinović-Mici.
(Zoran Saitović)
Medijski sadržaj nastao je u okviru projekta“Sastipe ko prvo than-Zdravlje na prvom mestu“. Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta grada Leskovca. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
