293 Roma, 6 Jevreja i 11 Srba streljano je u podnožju brda Hisar- Arapovu dolinu od strane nemačke okupatorske vojske uz pomoć kvinsliškog režima 11.decembra 1941.godine.
Na spomen obeležju stratišta gde su streljani leskovčani te ratne 1941.godine danas su pložili vence predstavnici lokalne samouprave, Vojske Srbije, Narodni muzej Leskovac, Dom kulture Roma Leskovac, kao i udruženja.
Aleksandra Stojanović koordinatrka za romska pitanja nakon polaganja venaca kazala je, da obeležavanjem ovog datuma čuvamo od zaborava naše žrtve.
Srećko Živković diorektor DK Roma Leskovca kazao je, da i posle 82 godine od tragičnog događaja nisu zaboravili žrtve koje su pale i da su oni njihovi ponosni potomci.
Direktor Naridnog muzeja Leskovac Nebojša Dimitrijević podsetio je na scenario tragičnog događaja ratne 1941.godine.
Zločin u Leskovcu desio se tačno pre 82 godine, 11.decembra 1941.godine kada su Nemački fašisti streljali 293 Roma, šest Jevreja i 11 Srba.
U izvršenju tog zločina pomogla im je tadašnja Nedićeva Srbija i kvinsliški režim.
Nemačka vojska zbog gubitka koji su imali 3.decembra sa dvojicom partizana, pripremili masovna hapšenja Roma.
5.decembra 1941.godine blokirana je romska četvrt u Leskovcu od strane Srpske državne straže u Podvorcu i Sat mahali. Da nebi izazvali sumnju, žandarmi su proturili vest da je stigla neka roba ii da je potrebno da se skine sa vagona. Pošli su od kuće do kuće i izdvojili sve muškarce starije od 16 godina.
Da bi pokupili što veći broj ljudi bez protesta pripadnici Srpske državne straže SDS-a da će uhapsitii sve one koji dobrovoljno ne izađu na zborno mesto. Ipak neki od njih su uvideli da se ne radi o radu koji treba da izvrše već da je ozbiljna situacija pa su se sklanjali. Tom prilikom oterano je u školu ( današnja škola „Svetozar Marković“)koja je pripremljena za logor oko 120 Roma.
Da bi se stvorila mirnija situacija i da bi uhvatili što veći broj , iz zatvora su pustili dva roma sa napomenom, “ da će narednih dana pustiti sve zatvorene Rome„. Međutim to je bila varka. Romska mahala u Podvorcu ponovo je bila blokirana 9.decembra 1941.godine. Straže su postavljene tako da nije bilo moguće izbeći. Nemci su ušli kamionima u centru naselja , išli od kuće do kuće hvatali sve muškarce starije od 16 godina.
Nemci su prema Romima postupali krajnje nehumano i odvodili ih u logor. Nisu imali obzira ni prema starcima invalidima i bolesnim ljudima. Ukoliko bi se neko suprostavljao udarli su ih kundacima i gurali u kamione. Hapšenja su na sličan našin izvšena i u Sat mahali, Vinarcu i Pečenjevcu.
Dok su hapsili građane angažovali su grupu radnika da kopaju rake na Hisaru govoreći da kopaju šančeve za protivavionske topove.
11.decembra kada su sve pripreme završene , Nemci su od ranog jutra dovodili uhapšene na strljanje. Streljanje su izvršili na brdu Hisar, na mestu nazvanom „Arapova dolina“ po grupama. Odvođenje talaca Nemci su izvršili pod jakom stražom . Taoce su izvodili iz današnje škole „ Svetozar Marković“ utovarali su ih u kamione i preko Lebanske ulice, u koloni , vezane po dvojicu, do mesta streljanja. Predhodno su ih svlačili i onda po grupama streljali.
Nemci su do poslepodneva ubili, 293 Roma, 11 Srba i 6 Jevreja. (zoki-spisak-stradalih-Roma-Jevreja i Srba,partizana)
Spomenik na stratištu je 11. decembra 1973. godine otkrio Dobrivoje Aranđelović, predsednik leskovačke opštine. Tom prilikom je nastupilo kulturno-umetničho društno Roma iz Niša programom „Ogori me, goro pesmom svojom, nek zora biseri imenima našim“ u režiji Gordane Tomić Radojević. U spomen streljanog klarinetiste Šefketa Ibraimovića izvedena je pesma „Ciganska je tuga pregolema“, koja je postala svajevrsna himna Roma. Autor obeležja je prof. Bogdan Bogdanović, arhitekta iz Beograda, a teksta Borislav Zdravković, profesor Gimnazije u Leskovcu.
Comments are closed.