Savet za štampu i organizacije: Save the Children, Centar za prava deteta, Prijatelji dece Srbije i Mreža organizacija za decu Srbije pozivaju sve novinare i urednike da se ponašaju odgovorno i da o užasnim tragedijama u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu i u okolini Mladenovca, kao i svim drugim temama koje se pokreću u vezi sa ovim tragedijama, izveštavaju u skladu sa profesionalnim standardima i istinskom empatijom.
Profesionalno izveštavanje, sa punim poštovanjem prava svih koji su pogođeni tragedijom, neophodno je kako bi deca i odrasli, kao i celo društvo, imali priliku da se suoče sa traumom koju su doživeli, i kako bi se zaustavila strašna eskalacija nasilja kojoj svedočimo.
Većina medija je, nažalost, prehodnih dana zaboravila na elementarna pravila izveštavanja u situacijama koje uključuju veliki bol i šok. Posebno zabrinjava nepoštovanje odredbi koje se odnose na zaštitu prava, privatnosti i dostojanstva dece i žrtava zločina i apsolutno nedopustivo intervjuisanje dece, svedoka zločina i objavljivanje imena počinioca ili detalja koji bi ga u javnosti mogli učiniti prepoznatljivim.
Podsećamo da Kodeks novinara Srbije propisuje da, čak i ukoliko nadležni državni organi objave podatke koji spadaju u domen privatnosti počinioca ili žrtve, kao što su ime počinioca krivičnog dela ili detalji koji bi ga u javnosti mogli učiniti prepoznatljivim, mediji tu informaciju ne smeju da prenose zbog mogućih posledica po žrtvu ili počinioca ukoliko se otkrije njihov identitet.
Pozivamo novinare i novinarke da dosledno poštuju etičke i profesionalne norme i izbegavaju svaki senzacionalizam prilikom izveštavanja o teškim i traumatičnim događajima za celo društvo, a posebno da svojim ponašanjem ne povređuju dodatno decu koja su preživela tragediju i porodice žrtava, ali i da ne izazivaju da se nasilje ponovi.
Pozivamo medije da odmah prestanu da se objavljuju uznemirujuće, zastrašujuće i često bizarne detalje nasilja i da prestanu da spekulišu o razlozima nasilja i psihološkim profilima počinilaca, jer to stvara atmosferu straha i dodatno traumatizuje decu.
Preporučujemo im da izveštavaju više o načinima zaštite psihološkog zdravlja, daju prostor stručnjakinjama i stručnjacima koji će na konstruktivan i razumljiv način govoriti o suočavanju sa traumom i o tome kako se postupa i razgovara sa decom izloženoj traumi i nasilju. Takođe, da u svako izveštavanje o nasilju uključe upozorenje o tome da je sadržaj potencijalno uznemirujući i da kad god mogu što vidljivije objave kontakte organizacija i institucija koje mogu pružiti pomoć u ovakvim situacijama.
