Povodom Svetskog dana slobode medija saopštenjem za javnost u ime EU oglasio se visoki predstavnik za spoljne poslove i bezbedinosnu politiku Žoze Borelj.
Saopštenje prenosimo u celosti:
„Svako ima pravo na slobodu mišljenja i izražavanja; ovo pravo uključuje slobodu mišljenja bez mešanja i traženja, primanja i prenošenja informacija i ideja putem bilo kog medija i bez obzira na granice”.
Kako je navedeno u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima pre 75 godina, zaštita slobode izražavanja ostaje ključni prioritet za akciju EU u oblasti ljudskih prava. Ove godine pridružujemo se UNESCO-u u naglasku da je danas više nego ikada sloboda izražavanja ključna za sva druga ljudska prava i da odlučujuće doprinosi „oblikovanju budućnosti prava“.
Dok je očuvanje slobodnih, nezavisnih i pluralističkih medija od vitalnog značaja za otporne i zdrave demokratije, sloboda medija se danas dovodi u pitanje u većini delova sveta. Novinari, medijski radnici i svi oni koji javnosti iznose nezavisne kvalitetne informacije, rasvetljavaju teška kršenja ljudskih prava i zločine i pozivaju na odgovornost vlastodršce, sve više se suočavaju sa diskreditacijom, pretnjama i napadima, uključujući i dezinformacije.
Novinari u napadnutoj Ukrajini, novinari u Belorusiji i Avganistanu, nezavisni mediji na Bliskom istoku i severnoj Africi, lokalni novinari u Centralnoj Americi, dobitnici Nobelove nagrade na Filipinima i u Rusiji i mnogi drugi medijski radnici širom sveta, uključujući i Evropu, nastavljaju da plaćaju visoku cenu za obavljanje svoje profesije.
Novinarke su posebno ranjive na pretnje i sve češće napade, kako van mreže, tako i na mreži. Izloženi su stigmatizaciji, seksističkom govoru mržnje, trolovanju, seksualnom i rodno zasnovanom nasilju, pa čak i ubistvu. 73% novinarki je tokom svog rada iskusilo onlajn pretnje, zlostavljanje i uznemiravanje. Nikada nismo videli toliko novinarki u pritvoru kao danas.
Kao nepokolebljivi branilac prava na slobodu izražavanja, EU osuđuje sve oblike pretnji i nasilja nad novinarima i podržava medijske radnike u opasnosti kroz lokalne misije i kroz namenske programe, kao što je platforma Safejournalists na Zapadnom Balkanu, projekat podrške nezavisnim medijima i osnovnim slobodama u Kambodži i program Media Resilience u Avganistanu.
Paralelno, EU preduzima korake unutar Unije: suprotstavlja se strateškim tužbama protiv učešća javnosti (SLAPP), reguliše digitalne usluge i tržišta i predlaže Zakon EU o slobodi medija.
Istovremeno, gradimo kritične kapacitete da se suprotstavimo manipulaciji stranih informacija i mešanju, i da pomognemo građanima u Evropi da ojačaju svoju otpornost na dezinformacije, manipulacije i propagandu, inicijativama kao što su platforma EUvsDisinfo i Evropska opservatorija za digitalne medije.
Odbrana i promovisanje slobode štampe je univerzalna misija koja ne poznaje granice. EU će ostati posvećena angažovanju sa vladama, medijima i civilnim društvom, kako na međunarodnim forumima, tako i na lokalnom nivou, kako bi preuzela inicijativu i ojačala slobodu štampe širom sveta.
