Većina Roma je bez posla, žive u nehumanim uslovima i neretko su žrtve stereotipa, pa čak i rasizma. Svaki njihov izlazak iz kuće, je neka trauma i to treba da je polazna tačka za razumevanje stanja kako žive Romi u Srbiji, rekao je večeras diplomirani sociolog Nenad Vladisavljević, iz Udruženja romskih studenata Novi Sad.
Vladisavljević je bio gost emisije „Pravi ugao“ na Radio-televiziji Vojvodine i tom prilikom rekao da potiče iz muzičke porodice, u kojoj je otac bio tamburaš. Naglašava da je na njegovo odrastanje uticalo što je sa ocem išao u večernju školu, dok je majka radila. Imao je veliku podršku roditelja, posebno majke, u želji za obrazovanjem. Smatra da je podrška porodice presudna u nastojanju mladih Roma da idu u školu i na fakultete. Kada je došao iz Sombora u Novi Sad, nije znao mnogo o studentskom životu.
„Svaki romski student, kada dođe na fakultet, suočava se sa ogromnim unutrašnjim problemima. Nisu čuli za indeks, obrazovanje i ostale stvari koje idu uz studiranje. Kada završe fakultet, postaju stranci u svojoj sredini. Te dve frustracije su sastavni deo života svakog romskog studenta. Postoje dva načina kako to prevazilaze. Ili se kriju pod zastavom drugih naroda ili, kao moj put, biraju da prihvate da kao visokoobrazovani ljudi imaju posebnu odgovornost prema svom narodu, bez obzira na to što će možda biti odbačeni. Mi smo ti koji treba da menjamo“, objasnio je Vladisavljević.
U razgovoru je naglasio da razgovor ne treba da se fokusira na diskriminaciju, nego na to šta je zajedničko.
„Hajde da pričamo o tome zašto ljudi prose, zašto deca ne idu u školu, da otvaramo te teme. Bez otvaranja dijaloga nećemo uspeti. Moramo da se suočimo sa novim indentitetima. Da li su dečiji brakovi autentični za Rome ili nisu? Šta je to autentično za Rome? Kada odemo u romsko naselje, kažemo da smo došli da popričamo o Romima, kakvi su im običaji. Želimo da im pokažemo da ima i kod drugih naroda takvih običaja, da to nije nešto je autentično za njih i da nije strašno da napuste te običaje. Mlade Romkinje sve više osnažuju devojčice da kažu „ne“ toj stvarnosti. Govore im da mogu da se predomisle ako su se udale. Ipak, neophodno je da i mi muškarci razgovaramo o tome“, istakao je Vladisavljević.
„Ministarstvo prosvete Srbije obezbeđuje stipendije za studente Rome koji imaju i posebne olakšice prilikom upisa. Za pohvalu su i podsticajne mere, ali nisu dovoljne da Romi iz manjih sredina dođu da studiraju. U poslednje dve godine, trend je i da se otvaraju mesta za zapošljavanje Roma. Sada ima oko 50 zaposlenih Roma u lokalnoj samoupravi, to je veliki napredak“, naglašava Vladisavljević.
„Sa kovid krizom, pokazalo se da zdravstvo može biti romski brend. U maju 2020. godine, pozvali smo bivše studente koji su poslali svoje selfije sa radnih mesta“, podseća Vladisavljević.
„Važno je da većinsko stanovništvo shvati navike nekih Roma. Neprilagođavanje je vid otpora. Viševekovna marginalizacija proizvodi inat, zbog kojeg odbacujete to šta vam kažu da treba radite. To je otpor prema vlastitom prethodnom položaju. Mehanizam je i da zauzmu položaj žrtve. Time daju do znanja da ne ugrožavaju druge i sebe spašavaju. Ti obrasci su autodestruktivni. Treba da se oslone na vlastite sposobnosti. Romi su uvek bili uz srpski narod i potrebno je strpljenje za nas, jer stvari se popravljaju“, objasnio je Vladisavljević.
Izvor:RTV
