Za šest meseci od uvođenja socijalnih karata, oko 22.000 ljudi ostalo je bez novčane socijalne pomoći. Da li je to rezultat pravednije raspodele, resorno ministarstvo ne pojašnjava. Nevladine organizacije traže ocenu ustavnosti Zakona o socijalnoj karti, jer je, kažu, doveo do nepravednog isključivanja korisnika, posebno iz već osiromašenih i marginalizovanih grupa.
Umesto da obezbedi sigurnost ljudima koje različiti životni problemi vode na rub egzistencije, uvođenjem sistema socijalne karte mnoge je ostavio bez pomoći, tvrde u Inicijativi A11.
„U jednoj lokalnoj samoupravi u Srbiji, u dva romska naselja 90 odsto ljudi isključeno je iz sistema socijalne zaštite zbog toga što su se bavili neformalnom ekonomijom, odnosno sakupljali sekundarne sirovine, koje su bile zapravo izvor prihoda uz socijalnu pomoć koja je nešto više od 85 evra“, kaže Danilo Ćurčić iz Inicijative A 11.
„Ljudi nisu imali mogućnost da na bilo koji način utiču na donošnje odluke da im se ukine pravo na socijalnu pomoć. Neki su bili obavešteni, a niko, koliko znamo, nije ni primio rešenje da im se ukida“, kaže Andrea Čolak iz Evropskog centra za prava Roma.
Cilj digitalizacije sistema socijalne zaštite u svetu je smanjenje troškova i veća efikasnosti.
Međutim, neretko to čak i u Velikoj Britaniji dovodi do nepravednog isključivanja korisnika.
„Vlasti treba da hitno objasne korisnicima kako koriste ovaj mehanizam i da obezbede da njihova prava nisu prekršena. Velika količina podataka koja se obrađuje, uparena sa nemogućnošću da se podaci promene u sistemu, znači da će sistem za automatsko donošenje odluka praviti greške kada procenjuje ispunjenost uslova za socijalnu zaštitu“, kaže Imodžen Ričmond-Bišop iz „Amnesti internešenala“.
Ako uopšte i pokušaju da zatraže pravnu zaštitu, kaže, suočavaju se sa dugim prekidima u isplati novčane socijalne pomoći, što ih vodi u još veće siromaštvo.
