Srbija zbog bolesti srca i krvnih sudova godišnje izgubi grad veličine Pirota, Kikinde ili Zaječara. Crna statistika ukazuje da svake godine umire više od 50.000 stanovnika, a dnevno blizu 50, što je ove bolesti dovelo na vrh liste uzročnika umiranja u Srbiji. Stručnjaci ukazuju da svaki peti pacijent ne preživi akutni infarkt.
Poslednji podaci koje je objavio Nacionalni institut za javno zdravlje “Batut” govore da je prošle godine umrlo 56.610 osoba, kao i da je učešće umiranja od srca u svim uzrocima smrti prema podacima Populacionog registra za akutni koronarni sindrom bilo 41,4 odsto. Češće umiru žene o čemu govori podatak da je tokom 2020. godine od 55.305 preminulih u Srbiji, bilo 25.617 muškaraca i 29.688 žena.
Kardiolog dr Gabrijela Nikčević ukazuje da su bolesti srca
i krvnih sudova sa učešćem od 47,3 odsto, ili 55.305 osoba u 2020, po podacima Batuta vodeći uzrok umiranja u Srbiji.
– Prema preliminarnim podacima populacionog registra za AKS u Srbiji, dijagnoza akutnog koronarnog sindroma je te godine postavljena u 20.434 slučaja, a od ovog sindroma u Srbiji je umrlo 4.385 ljudi. Neposredni uzroci smrti od kardiovaskularnih bolesti su reumatska bolest srca u 0,9 odsto svih smrtnih ishoda, hipertenzivna bolest, 16,8 odsto, ishemijske bolesti srca 15,9, cerebrovaskularne bolesti 17,8, a ostale bolesti srca i sistema krvotoka, 42,5 odsto svih smrtnih ishoda od kardiovaskularnih bolesti – navodi dr Nikčević.
Istraživanje zdravlja stanovništva Srbije iz 2019, pokazalo je da čak svaka treća odrasla osoba ima povišen krvni pritisak, a svaka jedanaesta koronarnu bolest srca ili anginu pektoris. Te bolesti su više zastupljene kod žena, dok je kod muškaraca češći infarkt miokarda i moždani udar.
Svetska zdravstvena organizacija je ustanovila i Svetski dan srca (29. septembar) kako bi, prema rečima psihoterapeuta dr Olivere Ćirković, pokušali da skrenu pažnju medija, organizacija, institucija i šire javnosti na značaj problema koje izazivaju posledice oboljenja srca i krvnih sudova.
Svetska federacija za srce ove godine je istakla tri ključne, globalne poruke, koje je preneo Gradski zavod za javno zdravlje u Beogradu. Oni su apelovali da poboljša pristup lečenju i podršci za obolele, naročito u nisko i srednje razvijenim zemljama.
– Srcem za zdravu planetu, jer zagađenje vazduha je odgovorno za 25 odsto svih smrti od kardiovaskularnih bolesti, a uzima sedam miliona života svake godine. Svako od nas može doprineti zdravijoj planeti doprinoseći sopstvenom zdravlju, aktivnostima poput šetnje ili vožnje biciklom, umesto automobilom – poručili su između ostalog.
Apelovali su i da svako ostvari svoj pun potencijal, bez stresa koji može duplirati rizik od srčanog udara.
– Fizičke vežbe, meditacija, opuštanje, dovoljno kvalitetnog sna mogu pomoći u snižavanju nivoa stresa. Opirući se štetnim mehanizmima suočavanja i lošim navikama izazvanim stresom, možemo maksimalno poboljšati zdravlje našeg srca – navodi Svetska federacija za srce.
Kardiovaskularne bolesti su vodeći uzrok smrtnosti i u EU sa 1,8 miliona smrtnih slučajeva svake godine, što čini 37 odsto svih smrtnih slučajeva. Na planeti danas živi 520 miliona ljudi sa kardiovaskularnim bolestima, a svakoga dana od posledica neke od bolesti srca i krvnih sudova umre u proseku 49.000 ljudi.
KVB ubiju 18 miliona
Kardiovaskularne bolesti, uključujući srčane bolesti i moždani udar, oduzmu više od 18 miliona života svake godine. Dr Olivera Ćirković ukazuje na procene da će do 2030. godišnje umirati 23,3 miliona ljudi.
– Od ukupnog broja umrlih od kardiovaskularnih bolesti u svetu više od 80 odsto odlazi na srednje razvijene i nerazvijene zemlje, a javljaju se gotovo podjednako kod muškaraca i žena. Podaci nad kojima se treba zamisliti – naglasila je ona.
Ishemijska bolest
U Beogradu su 2021. godine KVB bolesti činile 37,6 odsto ukupnog mortaliteta. Pored bolesti krvnih sudova mozga, ishemijska bolest srca je među vodećim uzrocima smrti iz te grupe, od koje je u Beogradu prošle godine bolovalo 66.375 stanovnika, prema podacima Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu.
