Kada je prvi put ušao u Ligu 1, imao je 27 godina i odmah je postao hit takmičenja. Ove sezone je sa osam golova i sedam asistencija bio jedan od najboljih igrača Monpeljea, a njegova životna priča mogla bi da posluži mnogima. Teži Savanije (30) danas važi za najpoznatijeg fudbalera romskog porekla na svetu, a u opširnom intervjuu za britanski „Tajms“ govorio je kako je bilo probiti se do mečeva protiv najboljih.
Centralni vezni i kapiten poznatog francuskog kluba ispričao je detalje iz svog života, ali i kako je zbog susreta sa Novakom Đokovićem shvatio da je uspeo u životu. U tom trenutku je zaključio kako se njegov život promenio!
Sjajni fudbaler ponosan je na svoje romsko poreklo i deluje da mu je zbog ličnog uspeha još više drago kada zna da primerom može da „povuče“ čitavu zajednicu.
„Ja celu karijeru živim u naselju iz kojeg sam. Kada izađem sa terena odem u kraj u kojem sam proveo detinjstvo. Posetim rođake, baku, deku, moju ženu i decu. Ponosan sam na takav način života. Za ljude u kraju nisam ‘poznati fudbaler Savanije’ već samo Teži, dečak iz komšiluka. Pitaju me kako ide sa fudbalom, kakvi su transferi, pa im ispričam sve. Osećam ponos dok ih predstavljam. Pokazujem klincima iz kraja da mogu da naprave uspeh. Sport može da ih izvuče iz teškog okruženja“, otkrio je Teži.
Savanije je rođen u predgrađu Monpeljea, za koji je vezana gotovo čitava njegova karijera. Francuski fudbaler je nakon brojnih klubova kao dečak uspeo da se izbori sa mesto u omladinskoj školi poznatog kluba, a zatim i da prvu sezonu odigra u rezervnom timu Monpeljea.
Usledili su transferi u Avinjon i Nim, gradove koji se nalaze veoma blizu njegovog rodnog mesta, ali tamo mu nije baš prijalo…
Iako je uvek insistirao da se porodica seli sa njim i da živi zajedno sa svojim, Teži nije bio srećan nigde van Monpeljea. Zato je povratak u rodni grad i klub koji voli bio posebno emotivan za njega.
„Moj san je bio da igram na stadionu Monpeljea. Kada sam imao ponudu da pređem u Milan, ljudi su mi govorili da sam lud što ne želim da je prihvatim. Mogao sam da zaradim više novca i da igram za veći klub, ali se tamo ne bih osećao dobro. Ako se ne osećam dobro, ne mogu dobro da igram fudbal„, ispričao je Francuz.
Teži ima 30 godina i još mašta o pozivu u reprezentaciju Francuske, a prethodnog leta imao je priliku da oseti delić te atmosfere. Nakon impresivnih igara u dresu Monpeljea, postao je jedan od trojice igrača starijih od 23 godine koji su otputovali na Olimpijske igre u Tokio.
Ispali su u grupnoj fazi, ali mu je taj turnir promenio život.
„To je bilo potpuno ludo iskustvo, nešto što nisam mogao ni da zamislim. Ručao sam pored Novaka Đokovića, bnio na stolu za masažu pored Gaela Monfisa. Ako bih mogao da ponovim tako nešto, bez dileme bih prihvatio“, dodao je Savanije.
Njegovi nastupi za reprezentaciju ne utiču samo na karijeru, već i na celokupnu sliku o Romima koju Teži želi da promeni.
„Svi znamo da se romska zajednica doživljava negativno. Kada se pomenu Cigani, na šta se misli? Kradljivci kokošaka, divljaci koje nikada ne biste pustili u kuću…Provodimo mnogo vremena napolju, ali to je naš način života. Kao i u svakoj zajednici, postoje dobri i loši ljudi. Ja sam dobar Ciganin, poznat u svom poslu i trudim se da promenim sliku kako smo svi loši. Naselje u kojem živim je ‘opasno’ i mnogima nije jasno što živim tamo. Na neki način, ja sam portparol svih Cigana u Francuskoj i ponosan sam što ih predstavljam“, zaključio je Teži Savanije.
Izvor:Mondo
Comments are closed.