U Srbiji je u 2021. godini zabeležen najveći porast smrtnosti u čitavom periodu posle Drugog svetskog rata, s obzirom da je negativan prirodni priraštaj dostigao brojku od čak 74.000 ljudi.
o je za TV Tanjug izjavila demograf sa Geografskog fakulteta u Beogradu Natalija Mirić, komentarišući podatke Republičkog zavoda za statistiku, prema kojima je u našoj zemlji bilo do sada najviše umrlih – 135.901, što je za 18,2 odsto više nego 2020. godine.
Mirićeva je navela da zvanični podaci pokazuju da je smrtnost u 2021. porasla za oko 21.000 u odnosu na 2020. godinu, kada je umrlo oko 114.000 ljudi.
Napomenula je da su 2021. i 2020. svakako stari najviše pogođeni kovidom i drugim bolestima.
Prema njenim rečima, još nema zvanično objavljenih podatata o smrtnosti za 2021. prema starosti, polu i uzročnicima, ali se na osnovu 2020. godine vidi da oko 70 odsto tom porastu smrtnosti doprinose bolesti povezane sa kovidom.
Кaže da je u 2021. došlo do veoma blagog porasta broja rođenja, koji je gotovo zanemarljiv.
Prema podacima RZS, u Srbiji je prošle godine rođeno 62.062 dece, što je za 0,6 odsto više nego 2020, u odnosu na 61.693 živorođenih beba u 2020.
„Na osnovu toga možemo reći da je protekle godine negativan prirodni priraštaj dostigao cifru od čak minus 74.000, što znači da je prošle godine toliko ljudi više umrlo nego što se rodilo“, navela je ona i dodala da su sto veoma nepovoljni demografski trendovi.
Кako je rekla, u 2020. negativni priroštaj je iznosio 55.000 ljudi.
„Dakle, za samo jednu godinu nepovoljan demografski trend se jako produbio“, istakla je Mirićeva.
Naglasila je da je u 2021. zabeležen najveći porast smrtnosti u čitavom posleratnom periodu i napomenula da je činjenica da se sa nepovoljnim trendovima suočavamo već deceniijama.
Кako je rekla, već decenijama se mortalitet kreće uzlaznom putanjom i od devedesetih godina prošlog veka beleži se na godišnjem nivou više od 100.000 umrlih.
Prema zvanicncim podacima u 2020. od kovida je, kaže, umrlo 10.356 ljudi, što je sa oko 70 odsto učestvovalo u ukupnom porastu smrtnosti.
Dodaje da se može naslutiti da će ta cifra za 2021. biti još veća.
Mirićeva objašnjava da nije u pitanju samo korona i da su kod ostalih bolesti dominantne bolesti kardiovaskularnog sistema na koje otpada polovina, zatim tumori petina smrtnih slučajeva itd.
Očekuje da će ti dominatni uzročnici smrtnosti nastaviti da rastu pošto će biti sve više starih, koji će sve više umirati od tih bolesti.
Mirićeva navodi da se to može delimično pripisati i pandemiji pošto ti bolesnici nisu prioritet usled preopterećenosti zdravstvenog sistema, što sve utiče i na povećanje smrtnosti i zbog drugih uzročnika koji nisu vezani za kovid.
„Negativan trend se samo nastavlja i nastaviće se što nikako ne ukazuje na nešto pozitivno. Ti negativni trendovi su produbljeni i pitanje je koliko se može i da li se uopšte može delovati na njih. Prognoze nisu dobre“, rekla je Mirićeva i dodala da pored nataliteta i mortaliteta imamo i migraciju stanovništva.
Izvor: Dnevnik/Tanjug
