Romska zajednica je ravnopravna sa drugim manjinskim i sa većinskom zajednicom u Srbiji i važno je da iskoristimo značajan resurs koji oni predstavljaju, kako bi zajedno gradili budućnost, izjavila je danas ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić na konferenciji za medije povodom društvenog dijaloga „Ekonomsko osnaživanje Roma i ciljevi održivog razvoja u Srbiji“, u Palati Srbija.
Očekuje naas veliki posao i do konkretnih rezultata ćemo doći kroz dijalog, rekla je Čomić i dodala da je moto kojim se rukovodi kada je rešavanje problema romske zajednice – ništa o Romima bez Roma za stolom. Današnji dijalog vodimo uz podršku Saveta Evrope i saradnju sa civilinim društvom i želimo da ga pretvorimo u stalni dijalog kojim ćemo izgraditi budućnost 2030. i uključenu romsku zajednicu u Srbiji, na način kako to Romi kažu da treba, naglasilaje Čomić. Ona je ukazala da je jedan od poslova Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog izrada Strategije za uključenje Roma gde će nastaviti sa idejom da se u svim sektorima u državi, kada se govori o razvoju Srbije, pita i romska zajednica.
Zamenica šefa Kancelarije Saveta Evrope u Srbiji Nadia Ćuk rekla je da su Romi i Romkinje žrtve diskriminacije u svim oblastima života, počev od obrazovanja, zapošljavanja, stambene, socijalne politike i da nisu uključeni u kreiranje javnih politika. Ona je ocenila da bi zbog toga trebalo podržati aktivnosti i napore Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i svih drugih koji su usmereni na osnaživanje Roma i stvoriti inkluzivno, prosperitetno društvo. Ćuk je istakla da bi posebno trebalo obratiti pažnju na ekonomsko jačanje Roma, na njihovo uključivanje u kreiranje lokalnih javnih politika.
Predsednik Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine Dalibor Nakić rekao je da veliki broj Roma živi ispod granice siromaštva, da je prosečan životni vek Roma znatno kraći u odnosi na prosečni životni vek ostatka populacije, i da Romi spadaju u jednu od najdiskriminisanijih kategorija stanovništva. Raduju me napori koje država poslednjih godina ulaže da bi se unapredio položaj Roma, kao i da su ostvareni određeni rezultat,i naglasio je Nakić i dodao da romska zajednica ide krupnim koracima ka boljoj i svetlijoj budućnosti. Nakić je rekao da je izuzetno značajno ekonomsko osnaživanje Roma, jer napredak u toj oblasti povlači napredak i u drugim segmentima, kao što su obrazovanje, stanovanje, zdravstvena i socijalna zaštita i utiče na podizanje životnog standarda.
Društveni dijalog, 16. po redu, okončan je usvajanjem obavezujućih postupanja u kojima je, između ostalog, istaknuta potreba jačanja aktivnosti svih nadležnih državnih institucija na ekonomskom jačanju Romkinja i Roma, kao i uslova za bolje obrazovanje romske dece i novih programa za obrazovanje starijh Roma. Takođe, Radnoj grupi za izmenu i dopunu Zakona o socijalnoj zaštiti je predloženo da uspostavi efikasnije procedure u oblasti zapošljavanja za sve koji su privremeno radno angažovani u periodu od 3 do 6 meseci, mirovanjem socijalne pomoći dok su angažovani.
PREDSTAVLjENA ANALIZA EFEKATA PRIMENE AKCIONOG PLANA ZA OSTVARIVANjE PRAVA NACIONALNIH MANjINA
9. septembar 2021.
U organizaciji Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i Saveta Evrope, 8. septembra 2021. godine u Beogradu, predstavljena je Ex-post analiza efekata primene Akcionog plana za ostvarivanje prava nacionalnih manjina.
Analiza je izrađena u okviru zajedničkog projekta Saveta Evrope i Evropske unije „Promocija različitosti i ravnopravnosti u Srbiji“. Predstavljanju Analize prisustvovali su predstavnici relevantnih državnih organa, nezavisnih tela, međunarodnih organizacija i predstavnici nacionalnih saveta nacionalnih manjina.
U uvodnom obraćanju prisutne je pozdravila pomoćnica ministra Ivana Antić, koja je iznela da su razlozi za izradu predmetne analize, sadržani kako u Zakonu o planskom sistemu tako i u potrebi da se, nakon 5 godina primene, utrvrdi da li su realizovane sve aktivnosti i da li su ostvareni predviđeni ciljevi.
„Ova analiza daće smernice za metodologiju izrade novog strateškog dokumenta, koji će biti baziran na Izveštaju o napretku u procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji, kao i na preporukama iz Četvrtog mišljenja Savetodavnog komiteta o sprovođenju Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina, a izradu novog strateškog dokumenta koordiniraće Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.“ istakla je Antićeva.
„Ex-post analiza akcionog plana otvara prostor za budući rad. Postoji potreba da se aktivnosti učine specifičnijim i merljivim. Potrebno je povećati znanje i podatke o položaju pripadnika nacionalnih manjina. Ovo zahteva sveobuhvatnu i participativnu pripremu popisa stanovništva u oktobru 2022. godine, uključujući i utvrđivanje prava pripadnika manjina na višestruku nacionalnu pripadnost. Štaviše, politike treba da postanu sveobuhvatnije i holističnije, po sektorima, kao i prema starosti, polu i geografskim grupama. Demokratiji je potrebno nacionalno manjinsko okruženje bez govora mržnje. Kao jedan od osnivača Opservatorije Saveta Evrope za nastavu istorije u Evropi, srpska vlada ima posebnu odgovornost za obezbeđivanje multikulturalne, međukulturne i višestruke perspektive u obrazovanju i kulturi “, rekao je Tobias Flesenkemper, šef kancelarije Saveta Evrope, podsećajući na rezoluciju Komiteta ministara od aprila 2021.
Zamenik predsedavajućeg Koordinacije nacionalnih saveta nacionalnih manjina Dalibor Nakić, istakao je da Akcioni plan za ostvarivanje prava nacionalnih manjina od izuzetnog značaja za pripadnike nacionalnih manjina koji žive u Republici Srbiji i da će nacionalni saveti, kao i do sada, da se aktivno uključe u rad na njegovom unapređenju, kao i u realizaciji aktivnosti i praćenju sprovođenja Akcionog plana.
