Prošlo je godinu i po dana otkako se primenjuje registar „Socijalna karta“ – jedinstvena baza podataka sa informacijama o korisnicima socijalnih davanja. Šta je postignuto? U nadležnom Ministarstvu kažu da su sprečene brojne zloupotrebe i omogućena pravednija raspodela. Iz nevladinih organizacija upozoravaju da je Registar nepravedno ukinuo socijalnu pomoć velikom broju korisnika.
Za socijalnu kartu nikada nisu čuli, ali su Romi iz Kraljeva koji rade na deponiji njenu primenu i te kako osetili. Kažu – u mahali gotovo i nema kuće koja nije ostala bez socijalne pomoći.
Za godinu i po registar „Socijalna karta“ uveden je u celoj Srbiji. Službenici u centrima za socijalni rad imaju više od 100 ličnih podataka za svakog korisnika.
Procenjuje se da u Srbiji oko 170.000 ljudi prima neku vrstu socijalne pomoći koja u ovom trenutku iznosi nešto više od 11.000 dinara. Prošle godine država je za socijalna davanja izdvojila 13,5 milijardi dinara.
Dugo čekani registar doneo je promene – dobre ili loše, različita su tumačenja.
„Nije došlo do pravičnije raspodele pomoći već samo do nekog tehničkog olakšanja jer su se relevantne institucije socijalne zaštite umrežile“, kaže Nađa Marković iz Inicijative za socijalna i ekonomska prava A11.
„Mislim da je zakon o socijalnoj karti u potpunosti ispunio svrhu svog donošenja, a to znači da je omogućio znatno viši stepen tačnosti i ažurnosti podataka, veću efikasnost naših centara za socijalni rad i omogućio je pravedniju raspodelu onoga što jesu socijalna davanja“, rekao je Nikola Selaković, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
„Ono što je najveća posledica ‘Socijalne karte’ jeste ta da je veliki broj ljudi iz sistema socijalne zaštite isključen, taj broj je oko 35.000 ljudi danas, što je oko 15 posto korisnika u celom sistemu socijalne zaštite“, rekla je Nađa Marković.
„Već sam vam rekao da je gotovo 15.000 ljudi izbrisano iz evidencije jer više nisu živi. Da li je trebalo da ostavimo u evidenciji ljude koji su pomrli pre 10, 15 ili 20 godina“, upitao je Selaković.
Među njima i rekorder – čovek na čije ime je država uplaćivala socijalnu pomoć 20 godina nakon smrti.
Da li Registar danas olakšava ili otežava posao socijalnim radnicima?
„Socijalni radnik nije više toliko bitna komponenta u odlučivanju o pravu na novčanu socijalnu pomoć, on ne procenjuje svaku pojedinačnu situaciju, već umesto njega to radi kompjuter i mehanizam koga ne zanima mnogo u kakvim vi uslovima živite već samo da li imate neki prihod koji prevazilazi iznos novčane socijalne pomoć“, podvukla je Markovićeva.
„Ne vrši se brisanje ljudi iz registra po automatizmu. Službenik centra za socijalni rad je dužan da uđe u svaki predmet, da ispita okolnosti i na osnovu toga donese rešenje“, kaže Selaković.
Romi su najviše pogođeni novim sistemom. Registar beleži svaku promenu, a podaci o korisnicima socijalne pomoći u njemu ostaju 10 godina.
I dok se raspravlja o šteti i koristi novog–starog registra, nadležni uveravaju da bi čak 115.000 ljudi zahvaljujući njemu moglo da ostvari i neku dodatnu pomoć.
Izvor:RTS
Foto:ROMinfomedia
