Stručnjaci u Srbiji nedostaju u svim delatnostima, pa su poslodavci prinuđeni da ih uvoze. Osim iz regiona, radnici u Srbiju dolaze i iz dalekih zemalja. Ono što je do pre neku godinu delovalo kao pusta želja – postalo je realnost. Nezaposlenost je u Srbiji pala na rekordno niskih 8,9 odsto. Ali, sad imamo drugi problem – nedostatak radnika za gotovo sve poslove. Dok kofere za godinu dana spakuje oko 25.000 ljudi, u Srbiji se strancima izda oko 30.000 radnih dozvola.
Umesto rečenice „nema posla“ češće se čuje „nema ko da radi“. Građevinski radnici, vozači, električari, majstori – spisak zanimanja u kojima fale kadrovi, samo se produžava. Nacionalna služba za zapošljavanje je ove godine izdala četiri puta više radnih dozvola nego pre pet godina – najviše državljanima Kine, Turske, Rusije, Indije i Ukrajine.
„Možemo da očekujemo donekle stagnaciju i to bi bilo zaista neki dobar scenario. Sa druge strane, što se tiče deficita i nedostatka kadrova, on će samo biti veći iz godine u godinu, zato što sa jedne strane naše školstvo zaista ne prati, odnosno sistem obrazovanja ne prati tržište rada i nemamo dovoljno mladih koji su zainteresovani da se bave zanimanjima koja nam nedostaju“, upozorava Miloš Turinski iz Infostuda.
Srđan Andrijanić iz Nacionalne služba za zapošljavanje kaže da će prema anketama koje su radili sa poslodavcima i u narednom periodu na tržištu rada imati potrebe zanimanja operateri na CNC mašinama, vozači, građevinski manipulanti, zavarivači, tesari, zidari, kao i uslužne delatnosti.
Migracije i radnici iz inostranstva
A da tržište ne bi stalo, srpski poslodavci moraju radnike da traže u inostranstvu. Tako se u beogradskim kafićima, među dostavljačima, na građevini sve češće čuju turski, hindu, španski. Za godinu strancima je izdato oko 30.000 radnih dozvola.
„Migracije ne mogu zaustaviti niti je dobro za ekonomiju i društvo da se migracije zaustave. Njima je potrebno upravljati. Međutim, mislim da u ovom trenutku nemamo jasan plan upravljanja migracijama. Ono što možemo predvideti i od čega polazimo u našim analizama jeste da će doći do značajne migracije radne snage iz Severne Makedonije ka Srbiji, sve u okviru jačanja inicijative Otvoreni Balkan i nastaviće se proces, slobodno ću reći, isušivanja regiona pre svega Republike Srpske i Crne Gore, odakle ljudi pre svega Srbi, migriraju ka Srbiji“, procenjuje Nenad Jevtović iz Instituta za razvoj i inovacije.
Koliko je ljudi tačno u Srbiji u potrazi za poslom, nema zvaničnih podataka. Upućeni kažu da kofere godišnje spakuje oko 25.000 ljudi. Mnogima je glavni cilj Nemačka, zemlja koja hronično pati od manjka radne snage. Ta zemlja će u 2023. olakšati zapošljavanje stranaca, čime planiraju da privuku čak 400.000 radnika godišnje. Procena Ujedinjenih nacija je da će Srbija u narednih 30 godina ostati bez petine radne snage.
(MONDO/RTS)
