Tri godine rada na sprečavanju dečjih brakova donele su jedno važno iskustvo – problem ne može da se rešava samo kada se nasilje već dogodi. Potrebni su stalni rad na terenu, razgovor sa devojčicama i porodicama, ali i institucije koje međusobno sarađuju.
To je bila jedna od ključnih poruka završne konferencije projekta „Romski ženski aktivizam u zaštiti romskih devojaka i devojčica od nasilja uzrokovanog dečjim brakovima“, održane u Beogradu.
Među deset lokalnih samouprava koje su bile uključene u projekat bio je i Leskovac, gde je tokom prethodne tri godine realizovan niz aktivnosti usmerenih na informisanje i osnaživanje romskih devojčica, ali i na povezivanje lokalnih institucija i organizacija koje mogu da reaguju kada se pojavi rizik od dečjeg braka.
Posebno mesto u realizaciji aktivnosti u Leskovcu imala je Laura Saitović, predsednica udruženja „Leskovačke Romkinje“, koja je bila lokalni koordinator na projektu i radioničarka. Kroz direktan rad sa devojčicama i mladima, radionice su otvorile teme o kojima se u romskim zajednicama često govori kasno – kada je problem već postao ozbiljan.
Saitović je kroz rad na terenu bila deo aktivnosti koje su imale za cilj da devojčice prepoznaju nasilje, upoznaju svoja prava i saznaju kome mogu da se obrate za pomoć. Istovremeno, projekat je pokazao koliko je važno da romske aktivistkinje budu povezane sa institucijama koje imaju zakonsku obavezu da štite decu.
U Leskovcu su u realizaciji aktivnosti učestvovali predstavnici Centra za socijalni rad, lokalnih službi i drugih aktera uključenih u zaštitu prava romske zajednice. Na završnoj konferenciji grad su, između ostalih, predstavljale Miona Kulić iz Centra za socijalni rad Leskovac i Laura Saitović.
Jedna od važnih poruka projekta jeste da se dečji brak ne može posmatrati kao običaj ili privatna porodična odluka kada ugrožava dete. On je povezan sa nasiljem, prekidom školovanja, siromaštvom i ograničavanjem mogućnosti koje devojčice imaju za budućnost.
Tokom trogodišnjeg projekta, kroz radionice je prošlo više od 2.100 devojčica i članova romske zajednice. Razgovaralo se o posledicama dečjih brakova, pravima dece i dostupnim mehanizmima zaštite, dok je istovremeno rađeno na jačanju saradnje lokalnih institucija i romskih organizacija.
Za Leskovac, međutim, završetak projekta ne znači i kraj posla.
Upravo iskustvo sa terena pokazuje da se zaštita devojčica ne može završiti poslednjom radionicom ili konferencijom. Potrebni su kontinuirani razgovori sa mladima, podrška porodicama, pravovremena reakcija institucija i aktivno učešće romskih žena koje problem poznaju iz neposrednog kontakta sa zajednicom.
Projekat su realizovali Romski ženski centar „Bibija“ i Romska ženska mreža Srbije, uz podršku UN Trust Fund-a.
