NEMAČKA: Žalbe na odbijeni azil – za koga mogu biti uspešne

Sudovi u Nemačkoj vode sve više procesa po žalbama na odbijene zahteve za azil. Iako se polovina žalbi reši u korist izbeglica, tražitelji iz zemalja Zapadnog Balkana nemaju nikakvih šansi, piše Radio WDR.

 

Kada Savezni ured za migracije i izbeglice (Bamf) odbaci zahtev za azil, tražitelj se može žaliti Upravnom sudu. Oko 44 procenta svih takvih žalbenih postupaka rešava se u korist izbeglica. Time dobijaju zaštitu kao osobe koje imaju pravo na azil, ili prema Ženevskoj konvenciji o ljudskim pravima. Od svih koji podnose žalbe najviše je osoba iz Sirije i Afganistana, do 70 procenata sa pozitivnim ishodom na sudu.

Sveukupan broj žalbi protiv odluka Bamf-a 2017. godine je udvostručen u odnosu na prethodnu i dostigao je 273.000 žalbi. Istovremeno se dvostruko povećao i broj sudskih odluka dostigavši 100 000 u prva tri kvartala 2017.

Odbijeni tražitelji azila iz zemalja Zapadnog Balkana

Svi odbijeni tražitelji azila iz zemalja Zapadnog Balkana (Kosova, Srbije, Makedonije, Crne Gore, BiH) prema nemačkom Zakonu o azilu dolaze iz sigurnih zemalja porekla. U Nemačku dolaze jer je demokratska zemlja sa boljim standardom života i zato pokušavaju ostati. Primer savezne zemlje Severna Rajna Vestfalija (NRW) i Upravnog suda Düsseldorfu (Verwaltungsgericht) pokazuje da od ukupnog broja broja procesa dve trećine žalbi na odluku o izgonu (Abschiebung) podnose lica poreklom iz zemalja Zapadnog Balkana. Uspešnost sudskih postupaka iznosi nula procenata, što znači da se sve žalbe odbacuju.

O tome zašto se uopšte podnose sudija iz Düsseldorfa Nicole Haderlein ističe : „Tužitelji podnose žalbe da bi dobili na vremenu i da ne bi bili prisilno vraćeni. Tokom procesa navode razloge dolaska, uglavnom ekonomske prirode, kao što je siromaštvo i nezaposlenost. I zaista se radi samo o tome da se dobije na vremenu, jer već znaju da nemaju nikakvog izgleda za uspeh žalbe“.

Sudski procesi po žalbama za odbijene tražitelje azila iz zapadno-balkanskih zemalja su formalnost, traju samo nekoliko minuta, a odluka se brzo dobije poštom. Medjutim, postupak izgona (Abschiebung) nije jednostavno provesti. Neki od tražitelja azila unište pasoše, ili se nakon odbijene žalbe naglo razbole, neki jednostavno nestanu, a postoji mogućnost i da se podnese novi zahtev za azil, koji omogućava kratkoročno dalji ostanak u Nemačkoj, pojašnjava sudija Haderlein.

 

 

WDR

Podeli:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *